U Srbiji i dalje postoji problem nelegalnih objekata koji traje već decenijama, a većina takvih objekata nalazi se u Beogradu. Da bi se objekti legalizovali, moraju ispunjavati određene prostorne i urbanističke uslove, kao i dokazati vlasništvo nad objektom. Nakon donošenja Zakona o ozakonjenju objekata 2015. godine, procenjuje se da je izgrađeno još više od 100.000 ovakvih objekata.
Izmene ovog zakona prošle godine omogućile su privremeno legalno priključenje nelegalno izgrađenih objekata na komunalnu infrastrukturu. Prijavljivanje građana za priključenje trajalo je do 15. oktobra 2023. Međutim, advokatica Marija Pešović kaže da se problem nelegalnih objekata ne nazire kraja.
Prema podacima katastra, u Srbiji postoji oko 1.670.000 nelegalnih objekata, dok nezvanični broj iznosi oko 2,3 miliona. Proces legalizacije je spor i dugotrajan, a nedavnom odlukom Ustavnog suda rok za ozakonjenje je ukinut, vraćajući stvar na početak.
Pešović navodi da je jedan od problema nedostatak saglasnosti suvlasnika za ozakonjenje, pogotovo kada postoji veliki broj suvlasnika na jednoj parceli. Takođe, neke lokalne samouprave nemaju adekvatne prostorne planove, što dodatno otežava proces legalizacije.
Agencija za prostorno planiranje formirana je sa zadatkom da završi legalizaciju, ali postoji i dalje veliki broj nerešenih slučajeva. Jedno od rešenja koje nudi NALED je uspostavljanje Jedinstvene evidencije nelegalno građenih objekata, kako bi se omogućila efikasnija kontrole i olakšalo praćenje postupka.
Troškovi ozakonjenja objekata variraju u zavisnosti od kvadrature i namene objekta, a pored takse, potrebno je platiti i geodetske i arhitektonske usluge. Digitalizacija procesa legalizacije i uspostavljanje centralizovanog sistema mogli bi ubrzati proces i smanjiti prostor za korupciju.
