Bojan Ljubenović, pisac i urednik, nedavno je predstavio svoj novi roman „Otac“, koji se fokusira na tumultuozan period srpske savremene istorije, počevši od ratova devedesetih pa sve do danas. Ljubenović ističe da je ovaj roman duboko ukorenjen u lažima koje su oblikovale percepciju građana o unutrašnjoj politici i svetu oko njih. U razgovoru za Tanjug, Ljubenović je naglasio da je „Otac“ pokušaj da se razotkriju te laži i preispitaju stavovi koji su se formirali u društvu.
Roman je koncipiran oko odnosa između oca i sina, ali i šireg konteksta društvenih zabluda. Ljubenović se pita šta ako je sve što smo verovali zapravo laž. „Knjiga se bavi lažnim herojima, stvarnim i lažnim ljubavima, zločinima koji još nisu rasvetljeni,“ rekao je autor, dodajući da se nada da će žrtve tih zločina dobiti pravdu.
Kritičari su „Oca“ ponekad pogrešno tumačili kao triler ili humoristički roman, ali Ljubenović naglašava da humor i triler elementi služe kao alati za prenošenje dublje poruke. Autor poziva čitaoce da se fokusiraju na detalje i suštinu priče, a ne na površinske aspekte.
Ljubenović, poznat po svojim aforizmima i kao urednik rubrike „Trn“ u Večernjim novostima, primetio je da humor često prolazi nezapaženo u književnosti, uprkos tome što može imati snažan uticaj na čitatelje. „Nisam bio svestan koliko humor može biti važan dok nisam počeo da dobijam poruke od čitalaca koji su zahvalni što im je knjiga ulepšala dan,“ rekao je on.
Pisac ističe da društvo na Balkanu često doživljava svakodnevne tragedije i sukobe, te da se zbog toga ljudi bore sa traumama koje proistekle iz tih događaja. Ljubenović smatra da je „Otac“ ozbiljna knjiga koja se bavi tim traumama, ali i nudi trenutke crnog humora koji pomažu ljudima da se suoče s teškim temama.
U razgovoru je Ljubenović takođe ukazao na to kako umetnost i književnost u njegovoj zemlji često favorizuju drame i teške teme, dok se optimizam i vedrina često smatraju manje vrednim. „To je velika nepravda, ali nažalost, tako je,“ dodao je.
Pored analize društvenih i istorijskih tema, Ljubenović se osvrnuo i na pitanje sreće. On primetio da se ljudi često plaše da priznaju sreću zbog istorijskih trauma koje su doživeli. „Retko ćete naći nekoga ko će reći da je srećan. U najboljem slučaju, reći će ‘ide život, nije loše’,“ rekao je.
Autor je takođe govorio o veštačkoj inteligenciji, smatrajući da ona može biti koristan alat, ali naglašava da ne može zameniti ljudske emocije i međuljudske odnose. „Nadam se da najvažnije ljudske osobine ne može da uradi, da vas zagrli, poljubi, uteši, nasmeši,“ rekao je Ljubenović, naglašavajući vrednost ljudske interakcije.
Na kraju, Ljubenović je izrazio nadu da će njegov roman „Otac“ pomoći čitaocima da preispitaju svoje stavove i shvate značaj suočavanja s istinom, bez obzira na to koliko ona bila teška. Njegova poruka je jasna: laži ne bi trebale oblikovati našu stvarnost, a istina, koliko god da je bolna, uvek treba da bude na prvom mestu.
