Rumunska koaliciona vlada je danas uspešno preživela četiri uzastopna glasanja o poverenju, što joj je omogućilo da nastavi sa implementacijom planiranih ekonomskih mera, uključujući povećanje poreza i smanjenje javnih izdvajanja. Ove mere su izazvale nezadovoljstvo među zaposlenima u javnom sektoru, što može dovesti do mogućih štrajkova u budućnosti. Premijer Ilije Boložan je tokom rasprave u parlamentu istakao da su ciljevi vlade jasni: smanjenje budžetskog deficita na što bliže šest odsto BDP-a do 2026. godine, efikasno korišćenje sredstava iz EU i dodela sredstava za javne investicije.
Prema izveštaju Rojtersa, Rumunija se suočava sa najvećim budžetskim deficitom u EU, a vlada je pod pritiskom da ga smanji kako bi izbegla potencijalno smanjenje kreditnog rejtinga i osigurala pristup milijardama evra sredstava iz Brisela. U skladu sa tim, vlada je početkom meseca u parlament poslala pet zakonodavnih paketa vrednih oko 10,6 milijardi leja (2,45 milijardi dolara), ubrzavajući njihovo usvajanje kroz procedure koje izbegavaju duge debate. Iako je ova strategija omogućila brže usvajanje mera, ona takođe ostavlja vladu otvorenom za glasanja o poverenju.
Pored ekonomskih izazova, Rumunska vlada suočava se i sa potencijalnim štrajkovima u javnom sektoru, koji se protive smanjenju javnih izdvajanja. Ovi štrajkovi predstavljaju ozbiljan izazov za vladu, koja se već bori da izbalansira fiskalne politike sa potrebama i zahtevima javnog sektora. Zakonodavni paketi koje je vlada predložila još uvek mogu biti osporeni pred Ustavnim sudom, a jedan od tih paketa, koji se odnosi na postepeno povećanje starosne granice za penzionisanje sudija i tužilaca, već je naišao na protivljenje pravosudnih organa.
U pokušaju da izbegne mogućnost da sud odbije sve mere odjednom, vlada je odlučila da podeli predložene mere u pet različitih paketa. Ova strategija može pomoći u smanjenju rizika od potpunog neuspeha zakonskih inicijativa. Međutim, koalicione stranke još uvek nisu postigle saglasnost oko odvojenog zakona koji predviđa smanjenje broja radnih mesta u lokalnoj javnoj administraciji za oko 13.000, što dodatno komplikuje situaciju.
Vlada se takođe suočava sa unutrašnjim nesuglasicama, jer su različite stranke u koaliciji podložne pritiscima i nezadovoljstvu svojih članova. To stvara tenzije unutar koalicije, a premijer Boložan mora da pronađe ravnotežu između zahteva svojih partnera i potreba države. U tom kontekstu, važno je da vlada ne samo da sprovede planirane mere, već i da zadrži podršku javnosti i zaposlenih, kako bi izbegla veće nemire i nezadovoljstvo.
Na kraju, izazovi sa kojima se Rumunija suočava su višestruki i složeni. Osim ekonomskih reformi koje su neophodne za stabilizaciju budžeta, vlada se mora nositi sa unutrašnjim i spoljnim pritiscima, kao i sa potencijalnim štrajkovima koji bi mogli dodatno opteretiti vladu. Dok se Rumunija priprema za predstojeće zadatke, pažnja će biti usmerena na to kako će se vlada nositi sa ovim izazovima i da li će uspeti da očuva stabilnost koalicije i društva u celini.
