Očekuje se da će predsednik Francuske Emanuel Makron danas na sastanku Ministarskog saveta imenovati Kristofa Leriboa za novog direktora muzeja Luvr, dok će Anik Lemoan biti postavljena na funkciju direktora muzeja Orse, prema izveštajima francuskih medija.
Leribo, koji trenutno obavlja funkciju predsednika Versajskog dvorca, zameniće Lorans de Kar, koja je podnela ostavku u utorak nakon krađe francuskih krunskih dragulja, kako je prenelo „Le Parisien“. U saopštenju Jelisejske palate naglašeno je da Luvru nedostaje „novi zamah“ kako bi se sproveli projekti modernizacije i bezbednosti, uključujući projekat „Luvr – Nova renesansa“, koji je najavljen za 2025. godinu.
Lemoan, koja je trenutno direktorka Male palate, preuzeće Muzej Orse i Oranžeriju 19. marta, zamenjujući na tom mestu Silvena Amika, koji je preminuo u avgustu prošle godine. Makron je ostavku Lorans de Kar pozdravio kao „čin odgovornosti u vreme kada je najvećem svetskom muzeju potreban mir i snažan novi podsticaj za uspešno sprovođenje velikih projekata koji se odnose na bezbednost i modernizaciju“.
Predsednik Francuske se zahvalio Lorans de Kar na radu i posvećenosti tokom poslednjih godina. Oslanjajući se na njenu neospornu naučnu stručnost, želeo je da joj poveri misiju u okviru francuskog predsedavanja G7 o saradnji između glavnih muzeja dotičnih zemalja, navodi se u saopštenju, prenosi BFMTV.
Pariski muzej Luvr opljačkan je 19. oktobra prošle godine, kada su provalnici pobegli sa nakitom vrednim 88 miliona evra. U mesecima nakon toga usledili su brojni štrajkovi zaposlenih u muzeju, što je dovodilo do čestih zatvaranja.
Ove promene dolaze u trenutku kada muzej Luvr, kao jedan od najpoznatijih i najposetjenijih muzeja na svetu, suočava se sa izazovima u pogledu bezbednosti i upravljanja. Sa novim rukovodstvima, očekuje se da će doći do novih strategija i inicijativa koje će pomoći da se Luvr vrati na pravi put, posebno nakon incidenta sa krađom.
Kristof Leribo je poznat po svom radu na Versajskom dvorcu, gde je unapredio prezentaciju i pristup ovom istorijskom mestu. Njegova ekspertiza u vođenju kulturnih institucija može biti ključna za Luvr, koji se suočava sa potrebom za modernizacijom i unapređenjem svojih bezbednosnih mera. Leribo će imati zadatak da osigura da Luvr ne samo da zadrži svoju reputaciju, već i da se prilagodi savremenim izazovima.
Anik Lemoan, s druge strane, dolazi iz Male palate, gde je stekla značajno iskustvo u upravljanju muzejima. Njena sposobnost da inspiriše tim i razvija nove programe može biti od velike koristi za Muzej Orse, koji je poznat po svojoj kolekciji impresionističkih i postimpresionističkih dela.
U svetlu ovih imenovanja, postavlja se pitanje kako će novi direktori uspeti da se nose sa izazovima koji su pred njima. Oba muzeja, Luvr i Orse, imaju bogatu istoriju i kulturni značaj, ali se trenutno suočavaju sa potrebom za promenama koje će im pomoći da ostanu relevantni u savremenom svetu.
Očekuje se da će Makronova odluka o imenovanjima doneti novi pristup i energiju u ove institucije, koje su od suštinskog značaja za francusku kulturu i turizam. Kako se Luvr priprema za projekte modernizacije i osnaživanje svoje bezbednosti, tako i Orse pod novim vođstvom može očekivati razvoj novih izložbi i programa koji će privući posetioce i obogatiti kulturnu ponudu Pariza.
Ova promena u rukovodstvu muzeja može označiti novo poglavlje za francusku kulturnu scenu, i sa nestrpljenjem se očekuje kako će se situacija razvijati u narednim mesecima.
