Ukoliko preminula osoba nije ostavila testament, imovina se deli prema Zakonu o nasleđivanju, koji unapred definiše četiri nasledna reda i precizira ko ima pravo da nasledi imovinu. Pravilo je jasno: svaki naredni red dolazi na red tek ako nema naslednika iz prethodnog. U slučaju da ne postoji nijedan naslednik, imovina prelazi u vlasništvo Republike Srbije, koja je ne može odbiti.
Prvi nasledni red čine supružnik i deca, koji nasleđuju imovinu u jednakim delovima. Na primer, ako ostavilac ima supružnika i dvoje dece, svako od njih dobija po trećinu imovine. U slučaju da je jedno od dece preminulo pre ostavioca, njegov deo prelazi na njegove potomke, odnosno unuke. Ovaj red ima apsolutni prioritet, što znači da dok postoji makar jedno dete, drugi srodnici ne mogu nasleđivati. Ista pravila važe i za vanbračnu decu čije je očinstvo pravno utvrđeno.
Ako ostavilac nema potomke, aktivira se drugi nasledni red, gde imovinu dele supružnik i roditelji. Supružniku pripada polovina, dok drugu polovinu ravnopravno dele otac i majka. Ako jedan od roditelja nije živ, njegov deo prelazi na drugog roditelja ili pripada supružniku. U slučaju da su oba roditelja preminula, celokupno nasledstvo dobija bračni partner. Kada nema ni supružnika, roditelji postaju jedini naslednici.
U situacijama kada nema dece, supružnika ni roditelja, imovinu nasleđuju babe i dede, kao i njihovi potomci, što uključuje ujake, stričeve, tetke i njihovu decu. Nasleđe se tada deli na očinsku i majčinsku liniju, a ako u jednoj liniji nema naslednika, ceo deo prelazi na drugu. Iako se ovaj red ređe primenjuje u praksi, zakon ga predviđa kako bi imovina uvek imala zakonitog naslednika.
Četvrti nasledni red čine pradedovi, prababe i njihovi potomci. Ako ni među njima nema naslednika, imovina automatski postaje državna.
Zakon takođe predviđa situacije u kojima supružnik može izgubiti pravo na nasledstvo. To se može desiti ako je pokojnik pokrenuo razvod i sud utvrdi da je za to postojao osnov, ako je brak poništen, ili ako je zajednički život trajno prestao krivicom ili sporazumno.
Posebnu zaštitu imaju nužni naslednici, među kojima su potomci, bračni partner i roditelji. Njima pripada deo imovine koji se ne može osporiti ni testamentom, osim u zakonom predviđenim slučajevima. Potomci i supružnik imaju pravo na polovinu svog zakonskog dela, dok ostali nužni naslednici dobijaju trećinu. Ovaj deo se najčešće isplaćuje nakon namirenja dugova ostavioca, a ako je došlo do povrede prava nužnog naslednika kroz poklone ili testament, može se zahtevati dopuna u zakonskom roku.
Isključenje nužnog naslednika moguće je samo ako je to jasno navedeno u testamentu i ako postoje ozbiljni razlozi, poput teškog kršenja porodičnih obaveza ili krivičnih dela prema ostaviocu.
Stručnjaci ističu da Zakon o nasleđivanju nastoji da uspostavi ravnotežu između prava ostavioca da raspolaže svojom imovinom i zaštite najbližih srodnika. Upravo zbog toga se u složenijim situacijama, naročito kada ima više naslednika, poklona ili spornih odnosa, preporučuje pravni savet kako bi se izbegli dugotrajni sporovi.
Važno je napomenuti da nasleđivanje može biti kompleksno i da se može desiti da se različiti članovi porodice ne slažu oko podele imovine. U takvim slučajevima, pravni stručnjaci mogu pomoći u razjašnjavanju prava i obaveza svih strana, kao i u postizanju mira i sporazuma među naslednicima. Takođe, razumevanje zakonskih pravila o nasleđivanju može pomoći pojedincima da planiraju unapred i da izbegnu potencijalne sukobe u budućnosti.
