Sa prazničnim dekoracijama i sjajnim ukrasima, drvenim kućicama i mirisom kuvanog vina, evropske praznične pijace svake zime privlače milione posetilaca. Ljudi dolaze da uživaju u atmosferi, druže se sa prijateljima i troše na hranu, piće i poklone. Atrakcije visokog adrenalina, poput ogromnih panoramskih točkova ili uzbudljive vožnje „Starflajerom“, dodatno obogaćuju iskustvo.
Za mnoge gradove, božićne pijace nisu samo pitanje tradicije, već i rasta potrošnje posetilaca i turizma, što pomaže jačanju lokalne ekonomije. Na 20 evropskih prazničnih pijaca, potrošnja posetilaca porasla je u proseku za 15 odsto godišnje od 2022. godine, prema najnovijoj analizi kompanije Visa. U praksi, to znači da je potrošnja od 100 evra u 2022. porasla na oko 115 evra u 2023. i 133 evra u 2024. godini. Očekuje se da će se ovaj uzlazni trend nastaviti do kraja praznične sezone 2025. godine.
Ako se prosečan godišnji rast od 15 odsto nastavi, 100 evra potrošenih 2022. godine dostiglo bi oko 152 evra do 2025. godine, što predstavlja ukupan rast od 52 odsto za tri godine. Ova statistika ukazuje na to da praznične pijace postaju sve značajniji faktor u potrošačkim navikama Evropljana.
Prema podacima Vise, dva nemačka grada – Frankfurt i Keln – zabeležila su najveći prosečan rast potrošnje na zimskim pijacama, od 45 odsto i 35 odsto. U praksi, ako su posetioci u Frankfurtu potrošili 100 evra u 2022. godini, taj iznos je porastao na 145 evra u 2023. i dostigao 210 evra u 2024. godini. Sledeći gradovi na listi su Strazbur (30 odsto) i Krakov (25 odsto), dok su Minhen, Budimpešta i Kopenhagen takođe zabeležili snažan rast, svaki sa povećanjem od 20 odsto.
Lil (15 odsto), Nirnberg (15 odsto) i Bazel (10 odsto) zaokružuju prvih deset gradova po prosečnom rastu potrošnje na božićnim pijacama. Klaudio di Nela, direktor za konsalting i analitiku u kompaniji Visa za Evropu, istakao je da ovi događaji podstiču značajnu prekograničnu potrošnju i podržavaju lokalna preduzeća tokom ključnog perioda.
Digitalna plaćanja igraju ključnu ulogu u ovom uspehu, jer posetiocima nude siguran i praktičan način kupovine, bilo da posećuju pijacu u svom kraju ili putuju dalje. Klaudio di Nela dodao je da potrošači traže autentična i nezaboravna iskustva gde god da se nalaze, što dovodi do rekordnog interesovanja za pijace širom Evrope.
Kada je reč o obimu transakcija, Visa je utvrdila da su Prag, Krakov i Budimpešta među najpopularnijim božićnim pijacama, koje tokom novembra i decembra svakodnevno privlače desetine hiljada posetilaca. Strazbur je zabeležio najjači rast međunarodnih posetilaca, sa više od 45%, dok su Lil i Frankfurt imali rast od skoro 40% i blizu 35% respektivno.
Analiza Vise obuhvata 20 gradova iz 14 zemalja, uključujući Bazel, Bratislavu, Briž, Brisel, Budimpeštu, Keln, Kopenhagen, Edinburg, Geteborg, Frankfurt, Krakov, Lil, Minhen, Nirnberg, Prag, Rigu, Stokholm, Strazbur, Talin i Beč. Ove pijace stvaraju sezonske mogućnosti za zapošljavanje, pri čemu zapošljavanje naglo raste tokom prazničnog perioda.
Prema platformi za zapošljavanje Indeed, pretrage za poslove na božićnim pijacama i sezonske poslove u Ujedinjenom Kraljevstvu dostigle su najviši nivo početkom oktobra 2025. godine, što je najjači rezultat otkako se vodi evidencija od 2018. Sezonski oglasi za posao obično čine manje od 0,3 odsto svih oglasa na Indeedu u Velikoj Britaniji, ali taj udeo često raste iznad jedan odsto uoči božićnih pijaca.
Mogućnosti za sezonsko zapošljavanje tokom praznika značajno rastu i u mnogim drugim evropskim zemljama, što dodatno ukazuje na važnost ovih pijaca ne samo za lokalnu ekonomiju, već i za tržište rada. Praznične pijace postaju simbol ne samo tradicije, već i ekonomske vitalnosti u srcu Evrope.
