Lideri 27 zemalja Evropske unije okupili su se u Briselu kako bi razgovarali o planu prikupljanja najmanje 90 milijardi evra za finansijske i vojne potrebe Ukrajine u 2026. i 2027. godini. Ovaj sastanak predstavlja ključni trenutak za Evropu, koja želi da pokaže svoj kolektivni uticaj i sposobnost da se nosi sa trenutnim izazovima, dok Sjedinjene Države pozivaju na brzi dogovor između Ukrajine i Rusije.
Na stolu su dve glavne opcije za prikupljanje potrebnih sredstava. Prva opcija uključuje korišćenje imobilizovanih sredstava Ruske centralne banke kao zajam za reparacije Ukrajini, uz nultu kamatu, uz uslov da Ukrajina vrati novac tek nakon što Rusija nadoknadi štetu uzrokovanu invazijom. Druga opcija se oslanja na zajedničko zaduživanje na finansijskim tržištima, što je Komisija već uradila tokom pandemije COVID-19.
Belgija, koja čuva rusku imovinu, izrazila je snažan otpor prema predlogu o zajmu za reparacije. Premijer Bart de Wever je više puta naglasio svoje protivljenje ovom predlogu, smatrajući ga „fundamentalno pogrešnim“. Njegova pozicija otežava situaciju, a lideri EU će pokušati da ga uvere da pristane na smelu šemu.
Ursula von der Leyen, predsednica Evropske komisije, i nemački kancelar Fridrih Merc su glavni zagovornici zajma za reparacije. Von der Leyen je prvi put najavila ovu inicijativu u septembru, dok je Merc izneo strastven apel u javnosti. Prema njihovoj ideji, finansijske institucije koje drže rusku imovinu prebacile bi sredstva Komisiji, koja bi zatim odobrila kredit Ukrajini.
Ukrajina bi bila obavezna da vrati novac tek nakon završetka rata, što bi poslalo jasnu poruku Rusiji o visokoj ceni produženja sukoba. Ovaj pristup privukao je podršku mnogih država članica, među kojima su i nordijske zemlje, Poljska, Estonija, Letonija, Litvanija i Irska.
Međutim, neizvesnost oko ovog plana raste. De Wever je ukazao na pravne i finansijske rizike koje bi ovo moglo izazvati, predlažući da se umesto toga formira „Koalicija zakona“ koja bi se bavila zajedničkim zaduživanjem. Njegova kampanja otpora dobila je podršku iz Italije, Bugarske i Malte, koje su pozvale na istraživanje alternativnih rešenja.
Francuski predsednik Emanuel Makron se drži po strani u ovoj debati, što dodatno komplikuje situaciju. Njegova zemlja poseda značajnu količinu ruske imovine, a njegovo neodređeno stajalište postavlja pitanja o budućem francuskom angažmanu.
U međuvremenu, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski naglašava hitnost situacije, ističući da bez ove finansijske podrške Ukrajina neće moći da se stabilizuje. „Zamrznuta sredstva bi mogla da uravnoteže neka smanjenja u određenim zemljama. Ne vidim, bez ove podrške, mogućnost da čvrsto stojimo za Ukrajinu“, rekao je Zelenski.
Dok se EU priprema da donese odluku, pritisak raste. Ukoliko se predlog o zajmu za reparacije ili zajedničkom dugu ne usvoji, Komisija će morati da pronađe privremeno rešenje kako bi obezbedila finansiranje za Ukrajinu. Vreme ističe, jer je Ukrajini potrebna nova pomoć već u aprilu.
Na kraju, lideri EU svesni su složenosti situacije i značaja postizanja dogovora. „Ako ne uspemo, sposobnost delovanja Evropske unije biće ozbiljno narušena“, upozorio je Merc, naglašavajući hitnost i težinu odluka koje predstoje.
