Pravo na utvrđivanje stepena telesnog oštećenja imaju svi osiguranici i korisnici usled bitnijeg oštećenja organa ili delova tela, što im otežava normalnu aktivnost organizma i iziskuje veće napore u zadovoljavanju životnih potreba. Ovo pravo se priznaje bez obzira na to da li telesno oštećenje prouzrokuje ili ne prouzrokuje invalidnost.
Osiguranici koji su pretrpeli telesno oštećenje kao posledicu profesionalne bolesti ili povrede na radu imaju pravo na novčanu naknadu. Ova naknada se isplaćuje onima čije telesno oštećenje značajno utiče na telo, bilo da se radi o gubitku dela tela ili o poremećenoj funkciji pojedinih organa.
Postupak ostvarivanja prava na naknadu počinje podnošenjem zahteva Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje. Uz zahtev se prilaže medicinska dokumentacija, a u slučaju profesionalne bolesti ili povrede na radu, potrebno je priložiti i izveštaj zdravstvenog osiguranja koji to potvrđuje. Osobe koje podnesu zahtev za utvrđivanje stepena telesnog oštećenja upućuju se na veštačenje, gde lekar veštak utvrđuje postojanje, uzrok i stepen telesnog oštećenja.
Ako se utvrdi da je oštećenje rezultat profesionalne bolesti ili povrede na radu, donosi se rešenje o priznavanju prava na naknadu. Visina naknade zavisi od stepena oštećenja. Na primer, za 100 procenata telesnog oštećenja mesečni iznos naknade trenutno iznosi 13.821,10 dinara. U slučaju nižeg stepena oštećenja, iznos naknade je srazmerno manji. Tako, za 70 procenata oštećenja naknada iznosi 9.674,77 dinara, dok za najniži priznati stepen od 30 procenata korisniku pripada 4.146,33 dinara mesečno.
Međutim, ukoliko je telesno oštećenje nastalo van radnog odnosa, kao posledica bolesti ili povrede u slobodno vreme, postupak veštačenja se i dalje sprovodi, ali se zahtev za novčanu naknadu odbija. U tom slučaju, utvrđeni procenat telesnog oštećenja može biti od koristi za druge svrhe. Na primer, osobe sa 100 procenata telesnog oštećenja imaju pravo na povraćaj PDV-a prilikom uvoza automobila ili na različite popuste za javne usluge, kao što su troškovi kablovske televizije, parkiranja ili putarine.
Ove beneficije, iako nisu regulisane Zakonom o PIO, često pružaju javne ustanove ili komercijalne kompanije. Udruženja osoba sa invaliditetom su ključna u pomaganju članovima da se informišu o ovim pogodnostima, a dostupni popusti i usluge mogu značajno varirati u zavisnosti od lokalne samouprave.
Osim što je važno imati svest o pravima i mogućnostima koje pruža zakon, korisnici se često suočavaju sa izazovima u ostvarivanju svojih prava. U tom smislu, udruženja i organizacije koje se bave pravima osoba sa invaliditetom igraju značajnu ulogu u pružanju podrške i pomoći, kao i u informisanju o različitim programima i mogućnostima.
Posebno je važno da se ljudi sa telesnim oštećenjima osnaže da traže svoja prava i da se bore za bolju integraciju u društvo. Socijalna pravda i jednakost su ključni principi koji bi trebali da budu prisutni u svim aspektima života, uključujući i pristup novčanim naknadama, zdravstvenim uslugama i drugim beneficijama.
Na kraju, važno je napomenuti da svako pravo koje se ostvaruje ne dolazi lako, te je stoga od suštinskog značaja da se osiguranici i korisnici informišu o svojim pravima i mogućnostima, kao i da se aktivno angažuju u procesu koji vodi ka ostvarivanju tih prava. Razumevanje procedura, prava i mogućnosti može značajno olakšati život osobama sa telesnim oštećenjima i pomoći im da se bolje integrišu u društvo.
