Mandat predsednice tzv. države Kosovo, Vjose Osmani, ističe 4. aprila, a ustav nalaže da novi predsednik ili predsednica mora biti izabran 30 dana pre isteka tog roka, što znači da je preostalo svega dve nedelje. Iako se očekuje da će se izbori održati na vreme, još uvek nije poznato ko će biti novi kandidat ili kandidatkinja. Ova situacija otvara pitanje mogućnosti nove političke blokade na Kosovu i Metohiji.
Predsednik samoproglašenog Kosova bira se u parlamentu, pri čemu je za izbor potrebna dvotrećinska većina, to jest glasovi 80 poslanika u prva dva kruga. U trećem krugu, dovoljno je 61 glas, ali uz kvorum od 80 prisutnih na sednici. Ova procedura dodatno komplikuje situaciju jer se potrebna većina može teško postići, posebno ako se ne dogovore stranke oko zajedničkog kandidata.
Analitičar Betim Osmani ističe važnost da se sve političke stranke uključe u proces izbora i da svaka od njih kandiduje svog predstavnika. „Svako treba da sedi na svom mestu, ali da ima više kandidata. Ko dobije najviše glasova, taj treba da vodi ovo društvo i ovu državu“, naglašava Osmani. Vjosa Osmani je već javno izrazila želju za drugim mandatom, tvrdeći da ga je zaslužila.
Međutim, novinar Lazar Stević ukazuje na potencijalne probleme. „Ukoliko ona bude kandidat Samoopredeljenja, biće velikih problema jer verujem da opozicija neće dati tu potrebnu većinu.“ Pored Vjose Osmani, pominju se i druga imena, a Aljbin Kurti, lider Pokreta Samoopredeljenje, očigledno igra na kartu nacionalizma, oslanjajući se na značajne figure iz prošlosti kao što je porodica Jašari.
Iako je Pokret Samoopredeljenje trenutno najjača parlamentarna stranka, još uvek nisu započeli javne razgovore sa opozicionim partijama o kandidatu za predsednika. Na osnovu prethodnog glasanja za vladu i budžet, imaju samo 66 glasova, što znači da im nedostaje još 14 glasova za potrebnu većinu. Ljumir Abdidžiku iz Demokratskog saveza Kosova naglašava potrebu za političkom komunikacijom unutar spektra. „Spreman sam da razgovaram sa celim političkim spektrom kako bismo pronašli rešenje za veoma važno pitanje predsednika“, rekao je.
U javnosti se spekuliše da bi kandidat mogao biti i Ramuš Haradinaj, koji je nedavno dao ostavku na mesto predsednika svoje stranke. Njegova kandidatura bi mogla doneti novu dinamiku, s obzirom na to da jedan od uslova za kandidaturu jeste da ne bude član nijedne stranke.
Besnik Tahiri iz Alijanse za budućnost Kosova ističe: „Mi smo najmanja stranka, ali nismo krili našu nameru da gospodin Haradinaj bude predsednik. Ono o čemu bi trebalo da razgovaramo jeste da li ćemo osporiti ovu većinu jednim od naših kandidata.“
Vjosa Osmani je u poslednje vreme bila aktivnija nego ikada, kako u inostranstvu, tako i na društvenim mrežama. Ona tvrdi da je radila danonoćno i da je uspela da vrati Prištinu na mesto koje zaslužuje. Međutim, opozicija kritikuje njen rad, navodeći da je delovala u skladu sa voljom Aljbina Kurtija, od koga sada zavisi njen drugi mandat.
U ovom kontekstu, Stević naglašava da je teško očekivati da će Kurti lako pustiti Osmani niz vodu, posebno zbog njenih jakih veza sa Sjedinjenim Američkim Državama. Istorijski gledano, podrška SAD-a u izboru predsednika Kosova bila je ključna, kao što je bio slučaj s izborom Atifete Jahjage 2011. godine, kada je njeno ime predloženo od strane tadašnjeg američkog ambasadora u Prištini.
Kako se bliži kraj mandata Vjose Osmani, politička scena na Kosovu postaje sve napetija, a izbor novog predsednika mogao bi imati dalekosežne posledice po stabilnost i jedinstvo u zemlji. Ova situacija zahteva hitnu pažnju i dogovor svih strana, kako bi se izbegle nove političke krize.
