Predsednik Demokratske narodne partije Milan Knežević reagirao je na notu Hrvatske kojom su Andrija Mandić, Aleksa Bečić i on proglašeni nepoželjnima nakon što je u Skupštini Crne Gore usvojena Rezolucija o genocidu u Jasenovcu. Knežević je u svojoj poruci izrazio nezadovoljstvo činjenicom da su proglašeni nepoželjnima i napisao da „izgleda da su ustaše i nacisti pobedili“. Dodao je i da je uzaludno što je njegov deda poginuo oslobađajući Karlovac od ustaša i nacista 1945. godine. U postskriptumu je na svom specifičnom načinu dodao: „Ubiće me žena, propade nam rezervacija za Rovinj“.
Ministarstvo spoljnih i evropskih poslova Republike Hrvatske obavestilo je Crnu Goru da su neki tamošnji političari proglašeni nepoželjnima. Hrvatsko Ministarstvo spoljnih poslova uručilo je notu Ambasadi Crne Gore u Zagrebu kojom se Kneževiću, predsedniku Skupštine Crne Gore Andriji Mandiću i potpredsedniku crnogorske Vlade Aleksi Bečiću zabranjuje ulazak u Hrvatsku. Do ove zabrane je došlo nakon što je u Skupštini Crne Gore usvojena Rezolucija o genocidu u sistemima logora Jasenovac, Dahau i Mauthauzen.
U postskriptumu, Knežević je na svom tipičnom načinu dodao: „Ubiće me žena, propade nam rezervacija za Rovinj“.
Inače, ova zabrana ulaska u Hrvatsku se desila nakon usvajanja Rezolucije o genocidu u Jasenovcu u Skupštini Crne Gore. Neki poslanici u hrvatskom saboru su čak tražili da se svi poslanici crnogorskog parlamenta, koji su podržali ovu rezoluciju, proglase nepoželjnim u Hrvatskoj.
Reakcija Kneževića na ovu situaciju ukazuje na ozbiljne tenzije između Crne Gore i Hrvatske zbog političkih odluka koje su donesene u vezi sa istraživanjem prošlosti. Njegovo nezadovoljstvo može dovesti do daljih sukoba između ove dve zemlje i komplikacija u njihovim odnosima. Očigledno je da i dalje postoje mnoge nerešene rasprave i sukobi iz prošlosti koji se odražavaju na sadašnje političke odluke i odnose među zemljama regiona.
Kneževićevo pismo, iako naizgled humoristično, ukazuje na ozbiljne probleme i pitanja koja su između redova izražena i ukazuju na duboke sukobe u vezi sa tumačenjem prošlosti Balkana. Ova situacija takođe može uticati na dalji razvoj i saradnju između Crne Gore i Hrvatske, posebno u pogledu političkih odluka koje se tiču zajedničke istorije i sećanja na svetle i tamne trenutke prošlosti regiona.
Kneževićeva reakcija na notu Hrvatske pokazuje da su političke tenzije između ove dve zemlje i dalje veoma prisutne, što može uticati na njihove odnose i saradnju u budućnosti. Važno je da se pronađu načini za rešenje ovih problema i za prevazilaženje razlika u tumačenju prošlosti kako bi se izbegli dalji sukobi i tenzije među zemljama regiona.
