Predsednici Sjedinjenih Američkih Država i Ukrajine, Donald Tramp i Vladimir Zelenski, planiraju da započnu direktne pregovore o preostalim tačkama mirovnog sporazuma za Ukrajinu. Ovi pregovori usledili su nakon što su američki i ukrajinski zvaničnici u Ženevi postigli dogovor o novom planu koji se sastoji od 19 tačaka. Ovaj razvoj situacije objavljen je od strane Telegrafa.
Pregovori bi mogli početi već ove nedelje, uz spekulacije o mogućem putu Zelenskog u Vašington. Ključne teme koje će biti predmet razgovora odnose se na teritorijalna pitanja, kao i buduće bezbednosne odnose između Sjedinjenih Američkih Država, NATO-a i Rusije. Ove hitne konsultacije u Švajcarskoj usledile su nakon curenja informacija o prvobitnom mirovnom planu koji se sastojao od 28 tačaka, a koji su razvijali američki i ruski zvaničnici. Američki državni sekretar Marko Rubio je označio razgovore u Ženevi kao „najbolji sastanak“ u dosadašnjim pokušajima postizanja diplomatskog rešenja.
Nova strategija će biti predstavljena Trampu i Zelenskom, a Zelenski je istakao da su postignuti „važni koraci“, iako je potrebno dodatno usaglašavanje. Zamenik ukrajinskog ministra spoljnih poslova, Sergej Kislica, rekao je da su delegacije identifikovale oblasti u kojima je moguće postići kompromise. Na sastanku su nacrti sporazuma svedeni na po jedan po timu, usled nesuglasica oko objavljivanja Trampovog plana. Kislica je naveo da je američka delegacija, u kojoj je bio i Trampov zet Džared Kušner, bila otvorena za ukrajinske predloge.
Predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen, ocenila je da je postignut „dobar napredak“. Evropske zemlje su insistirale da se smanjenje ukrajinske vojske isključi iz sporazuma, te da se o teritorijalnim pitanjima pregovara tek nakon prekida vatre. „Ujedinjeni smo u našoj podršci Ukrajini. To su osnovni evropski principi za napredak, teritorija i suverenitet Ukrajine moraju da se poštuju. Samo Ukrajina, kao suverena zemlja, može da donosi odluke u vezi sa svojim oružanim snagama. Izbor njihove sudbine je u njihovim rukama,“ izjavila je ona.
Nemački kancelar, Fridrih Merc, naglasio je da „sledeći korak mora da bude taj da Rusija sedne za pregovarački sto“. Ova izjava dolazi usred sve većih pritisaka na Moskvu da se uključi u pregovore i doprinese mirnom rešenju sukoba.
U ovom kontekstu, važno je napomenuti da su odnosi između Rusije i Zapada postali izrazito napeti zbog sukoba u Ukrajini, koji traje od 2014. godine. Rusi su anektirali Krim i podržali separatističke snage u istočnoj Ukrajini, što je izazvalo međunarodnu osudu i sankcije protiv Moskve. S obzirom na to, razgovori o mirovnom sporazumu su od ključnog značaja za stabilizaciju regiona i povratak mira.
Osim političkih i bezbednosnih aspekata, mirovni pregovori takođe uključuju i humanitarne aspekte. Sukob je doveo do velikog broja raseljenih lica i humanitarne krize u Ukrajini. Stoga, postizanje sporazuma neophodno je i za obezbeđivanje humanitarne pomoći i obnove zemalja pogođenih ratom.
Kao deo pregovora, važno je da se uključe i razne međunarodne organizacije koje se bave pitanjima ljudskih prava i humanitarne pomoći. Njihovo prisustvo može doprineti većoj transparentnosti u pregovorima i osigurati da se interesi građana Ukrajine ne zanemaruju.
U zaključku, predstojeći pregovori između Trampa i Zelenskog predstavljaju ključni korak ka postizanju trajnog mira u Ukrajini. Iako su postignuti određeni dogovori, još uvek je mnogo posla pred diplomatama kako bi se rešila složena pitanja koja se tiču teritorijalnog integriteta i bezbednosti. Razgovori u Ženevi su pokazali da postoji volja za dijalogom, a to može biti prvi korak ka dugoročnom rešenju sukoba koji traje već godinama.
