Dok se naučnici pripremaju za moguće misije na Mars, istražuju gljivicu pronađenu u radioaktivnom području Černobilja koja bi mogla da pretvara zračenje u energiju, piše Euronews. Ova gljivica, poznata kao Cladosporium sphaerospermum, koristi jonsko zračenje zahvaljujući svom tamnom pigmentu – melaninu. Prema pretpostavljenom mehanizmu, ona na taj način pretvara zračenje u hemijsku energiju.
Ovaj proces, nazvan radiosinteza, još uvek je hipoteza i nije potvrđen, ali se smatra da je sličan načinu na koji biljke koriste hlorofil za pretvaranje svetlosne energije u hemijsku tokom fotosinteze. Istraživači su 2022. godine otkrili da se Cladosporium sphaerospermum može uzgajati na Međunarodnoj svemirskoj stanici u petri šoljama, pod uslovima simuliranog kosmičkog zračenja. Studija je pokazala da je sloj gljivice debljine 1,7 milimetara smanjio nivo zračenja zabeležen senzorima ispod petri šolje za dva procenta.
Istraživači procenjuju da bi sloj debljine oko 21 centimetar mogao gotovo u potpunosti da neutrališe zračenje prisutno na površini Marsa. Taj sloj bi mogao biti i tanji — oko devet centimetara — ako bi se gljivica pomešala sa marsovskim tlom. Ova studija pokazuje da bi korišćenje lokalnih materijala moglo predstavljati efikasan način zaštite ljudi od zračenja, umesto da se dodatne zalihe šalju sa Zemlje, što bi predstavljalo veliku prednost za buduće misije.
Smatra se da je za sposobnost apsorpcije zračenja zaslužan melanin, prirodni pigment koji je odgovoran za boju kose i očiju kod ljudi. Jedna studija iz 2007. godine, sprovedena u SAD, pokazala je da gljivice sa visokim nivoom melanina zapravo brže rastu kada su izložene visokim dozama zračenja.
Prema Inicijativi za svemirska istraživanja Univerziteta Džordžtaun u SAD, zračenje je jedan od ključnih izazova za slanje astronauta na dugoročne misije na Mesec i Mars. Ove gljivice bi takođe potencijalno mogle da zaštite astronaute od galaktičkih kosmičkih zraka, koje su visokoenergetske naelektrisane čestice koje potiču izvan našeg Sunčevog sistema ili iz eksplozija zvezda.
Kosmički zraci su još jedan veliki izazov koji mora biti rešen pre dugotrajnih svemirskih misija, jer mogu „prekinuti DNK lance, narušiti strukturu proteina i povećati rizik od ozbiljnih bolesti poput raka“, navela je istraživačica Zahida Sultanova za The Conversation.
Istraživanje Cladosporium sphaerospermum donosi novu nadu u razvoju tehnologija koje bi mogle omogućiti dugotrajne boravke na drugim planetama. Kako se svemirske misije budu razvijale, naučnici će i dalje proučavati ovaj proces, kako bi najbolje iskoristili potencijal gljivice u borbi protiv zračenja. Ova otkrića pružaju mogućnost da se koristi prirodni resursi koji se mogu naći na Marsu ili Mesecu, čime bi se smanjili troškovi i rizici povezani sa transportom materijala sa Zemlje.
Pored toga, istraživanja će se fokusirati na optimizaciju uslova rasta gljivica u svemirskim okruženjima i razumevanje njihovog potencijala u stvaranju održivih ekosistema. U budućnosti, možda bismo mogli videti astronaute koji koriste ovu gljivicu kao deo svog svakodnevnog života na Marsu, čime bi se obezbedila dodatna sigurnost i resursi potrebni za preživljavanje.
S obzirom na izazove koji nas očekuju u svemirskim misijama, istraživanje gljivica kao što je Cladosporium sphaerospermum predstavlja važan korak ka razvoju održivih i bezbednih strategija za istraživanje i naseljavanje drugih planeta. U budućnosti, možda ćemo moći da se oslonimo na prirodu kako bismo prevazišli prepreke koje nam svemir postavlja.
