Ujedinjene nacije su danas objavile alarmantne podatke prema kojima su 2023, 2024. i 2025. godina zabeležene kao tri najtoplije godine u istoriji. Ovi podaci ukazuju na to da se svet suočava sa ozbiljnom klimatskom krizom, koja ima dalekosežne posledice po životnu sredinu, ekonomiju i zdravlje ljudi. Prema izveštaju Svetske meteorološke organizacije UN (WMO), postizanje cilja Pariskog sporazuma o ograničavanju globalnog zagrevanja na 1,5 stepeni Celzijusa u odnosu na predindustrijske nivoe sada se može smatrati gotovo nemogućim.
Generalni sekretar UN, Antonio Gutereš, zajedno sa Programom UN za životnu sredinu, potvrdili su da su ovakve tvrdnje tačne i da je cilj ograničenja zagrevanja dostigao nivo koji se čini nedostižnim. Selest Saulo, generalna sekretarka WMO, izjavila je da je „neviđeni niz visokih temperatura“, u kombinaciji sa rekordnim porastom nivoa gasova staklene bašte u prethodnoj godini, jasan pokazatelj da će biti izuzetno teško zadržati globalno zagrevanje unutar granica od 1,5 stepeni Celzijusa u narednim godinama, bez mogućeg privremenog prekoračenja ovog cilja.
U svom izlaganju, Saulo je istakla da je moguće vratiti temperature na 1,5 stepeni Celzijusa do kraja ovog veka, ali to zahteva radikalne promene i akcije. „To bi podrazumevalo usisavanje ugljen-dioksida iz atmosfere, sadnju novih šuma i korišćenje tehnologije za uklanjanje i zakopavanje ugljen-dioksida,“ rekla je ona. Ove mere su neophodne kako bi se stabilizovao klimatski sistem i smanjili negativni efekti klimatskih promena.
WMO je takođe izvestio da je nivo ugljen-dioksida u atmosferi dostigao rekordnu visinu 2024. godine, što dodatno naglašava hitnost situacije. Ovi podaci ukazuju na to da se globalni napori za smanjenje emisije gasova staklene bašte moraju intenzivirati kako bi se sprečila dalja eskalacija klimatske krize.
Klimatske promene već imaju značajan uticaj na životnu sredinu, uključujući ekstremne vremenske uslove kao što su toplotni talasi, poplave i suše. Ove promene negativno utiču na poljoprivredu, snabdevanje vodom i zdravlje ljudi, a posebno ugrožavaju ranjive zajednice koje su najmanje sposobne da se prilagode ovim uslovima.
U svetlu ovih saznanja, pozivi na delovanje postaju sve jači. Aktivisti, naučnici i političari širom sveta pozivaju na hitne mere koje uključuju prelazak na obnovljive izvore energije, smanjenje zavisnosti od fosilnih goriva i implementaciju održivih praksi u industriji i poljoprivredi. Takođe, važno je uključiti zajednice u procese donošenja odluka kako bi se osiguralo da svi imaju priliku da doprinesu rešenju klimatske krize.
Značajna je i uloga građana u borbi protiv klimatskih promena. Svaka pojedinačna akcija može doprineti većim promenama, bilo da se radi o smanjenju potrošnje plastike, korišćenju javnog prevoza ili podsticanju lokalnih inicijativa za očuvanje životne sredine. Edukacija i podizanje svesti o klimatskim promenama su ključni za mobilizaciju društva u borbi protiv ove globalne pretnje.
U zaključku, UN i WMO su poslali snažnu poruku o hitnosti delovanja u vezi sa klimatskim promenama. Sa svakim danom koji prolazi, situacija postaje sve kritičnija, i svet se mora ujediniti kako bi se suočio sa ovim izazovima. Samo zajedničkim naporima možemo osigurati bolju i održiviju budućnost za sve nas.
