Kiparski predsednik Nikos Hristodulides izjavio je u sredu da bi deo prirodnog gasa koji je otkriven u vodama uz obalu Kipra mogao da stigne na evropska tržišta do 2027. godine. Ova vest dolazi u trenutku kada Evropa nastoji da smanji svoju zavisnost od ruskih energenata. Hristodulides je istakao da „Kipar predstavlja deo energetskih rešenja za energetsku bezbednost u istočnom Mediteranu“ i naglasio važnost usklađivanja interesa male države sa interesima moćnih zemalja, čime bi Kipar mogao postati alternativni energetski koridor za Evropu.
Prema podacima, trenutne rezerve prirodnog gasa Kipra su približno jednake količini ugljovodonika koju bi Rusija isporučivala Evropi tokom decenije putem gasovoda Severni tok, koji je trenutno nefunkcionalan. Ove rezerve bi mogle da snabdevaju više od 22 miliona domaćinstava godišnje. Prva količina prirodnog gasa koja bi mogla biti izvezena na međunarodna tržišta dolazi iz ležišta Kronos, koje je jedno od šest ležišta kojima upravlja konzorcijum sastavljen od italijanskog Enija i francuskog TotalEnergies.
Procene pokazuju da ležište Kronos sadrži 3,1 biliona kubnih stopa gasa. Ovaj gas bi mogao biti poslat u preradnu fabriku u egipatskom lučkom gradu Damijeta, gde bi bio ukapljen i izvezen u Evropu. Očekuje se da će konzorcijum doneti konačnu odluku o nastavku ovog projekta naredne godine. Kiparski ministar energetike Đorđo Pananastasijou naglasio je da bi gas iz ležišta Kronos mogao najbrže da stigne u Evropu zahvaljujući postojećoj infrastrukturi koja prenosi gas iz egipatskog ležišta Zor, koje se nalazi na udaljenosti od oko 80 kilometara.
Osim gasa iz ležišta Kronos, postoji i mogućnost izvoza prirodnog gasa iz drugog ležišta na Kipru, poznatog kao Afrodita. Pananastasijou je objasnio da bi plutajuća preradna fabrika mogla da pretvara ugljovodonik u ono što naziva „suvim gasom“. Ovaj prerađeni gas bi bio upućen u postrojenje blizu egipatskog Port Saida i mogao bi se koristiti za domaću potrošnju u Egiptu ili za tečni izvoz u Evropu.
Procene pokazuju da ležište Afrodita sadrži 5,6 biliona kubnih stopa gasa, a njime upravlja konzorcijum sastavljen od kompanija Chevron, NewMed Energy i Shell. Ove informacije ukazuju na to da Kipar ima značajan potencijal u oblasti proizvodnje i izvoza prirodnog gasa, što bi moglo dodatno ojačati njegovu poziciju na evropskom energetskom tržištu.
U svetlu trenutnih geopolitičkih tenzija i potrebe za diversifikacijom izvora energije, Kipar se nameće kao ključni igrač na energetskoj mapi Mediterana. Hristodulides je podvukao važnost razvoja energetskih resursa Kipra kao sredstva za unapređenje regionalne stabilnosti i ekonomske saradnje. Očekuje se da će dalji razvoj ovih resursa biti od suštinskog značaja ne samo za Kipar, već i za celu Evropu koja se suočava s izazovima u snabdevanju energijom.
Kiparska vlada planira da nastavi s istraživanjem i razvojem svojih energetskih resursa, a očekuje se da će naredne godine doneti ključne odluke koje će oblikovati budućnost energetske industrije u regionu. Sa sve većim interesovanjem međunarodnih investitora i kompanija, Kipar bi mogao postati značajan centar za proizvodnju i distribuciju prirodnog gasa, što će imati dalekosežne posledice na energetsku politiku Evrope u narednim godinama.
