Kineska politička elita nedavno se sastala u Pekingu kako bi predstavila sveobuhvatnu strategiju za budućnost zemlje. Dve sesije na kineskom Kongresu često ne donose nove odluke, već potvrđuju već usvojene ciljeve iz prethodnih meseci. Jedan od ključnih prioriteta je očuvanje rasta BDP-a, koji je Kinu obeležavao poslednjih nekoliko decenija.
Premijer Li Ćijang je na otvaranju Nacionalno-narodnog kongresa postavio cilj ekonomskog rasta za 2026. godinu na 4,5% do 5%. Ovaj cilj odražava Pekingove prioritete u oblastima ekonomije, inovacija i vojske, s naglaskom na povećanje udelа vojnog budžeta na 7% BDP-a.
Jedan od glavnih fokusа strategije je tehnologija, koja bi trebala da pokrene sledeću fazu razvoja Kine. Ćijang je ukazao na izraženu neravnotežu između snažne ponude i slabe domaće potražnje, kao i rizike od pogoršanja krize u sektoru nekretnina, te visokog duga lokalnih vlasti.
Kina se suočava s ozbiljnim izazovima, pre svega u sektoru nekretnina, koji je nekada činio gotovo trećinu kineske ekonomije. U trenutnim uslovima, čak 80% građevinskih firmi se suočava s mogućnošću stečaja, što predstavlja ozbiljan problem za ekonomiju. Ova kriza je dodatno otežana visokom zaduženošću lokalnih vlasti, koje su u velikoj meri zavisile od prihoda ostvarenih u sektoru nekretnina.
Peking je predstavio petogodišnji plan koji ima za cilj povećanje udelа vrednosti ključnih industrija digitalne ekonomije na 12,5% BDP-a. Plan uključuje i uvođenje novih politika za integrisano tržište podataka i primenu veštačke inteligencije, što bi trebalo da doprinese jačanju ekonomije u budućnosti.
Jedan od ključnih problema s kojim se Kina suočava je demografski pad, proizašao iz politike jednog deteta. Prema zvaničnim podacima, ako se trenutni trendovi nastave, očekuje se da će se broj stanovnika smanjiti sa 1,4 milijarde na oko 700 miliona. Takođe, do 2035. godine, predviđa se da će broj Kineza starijih od 60 godina dostići 400 miliona.
U svetlu ovih demografskih izazova, Kina je već povećala starosnu granicu za odlazak u penziju. Muškarci sada trebaju raditi do 63. godine, dok je starosna granica za žene pomerena na 58 godina. Ove mere ukazuju na potrebu za većim brojem radnika koji doprinose ekonomiji, u odnosu na broj penzionera, što nije održivo na duži rok.
Međunarodni monetarni fond (MMF) pozvao je Kinu da smanji ogromne državne subvencije i druge oblike podrške industrijama, za koje mnoge zapadne zemlje tvrde da daju nepoštenu prednost kineskim kompanijama u odnosu na strane konkurente. Ove subvencije se često tumače kao način na koji Kina pokušava da zakrpi rupe u svojoj domaćoj ekonomiji putem velikog izvoza.
Kina se nalazi na raskrsnici. Na jednoj strani, zemlja pokušava da se pozicionira kao lider u globalnoj ekonomiji kroz tehnologiju i inovacije, dok se istovremeno bori sa unutrašnjim problemima koji ugrožavaju njen rast. S obzirom na demografske izazove, potrebu za stabilizacijom tržišta nekretnina i pritiske međunarodne zajednice, budućnost kineske ekonomije ostaje neizvesna.
Ova situacija zahteva od Kine da preispita svoje strategije i prilagodi ih trenutnim globalnim i unutrašnjim uslovima. Kineska politička elita mora pronaći ravnotežu između ambicija za rastom i stvarnih izazova koji se suočavaju sa zemljom. U tom kontekstu, sledeći koraci koje Peking preduzme u narednim godinama biće ključni za oblikovanje budućnosti ne samo Kine, već i globalne ekonomije kao celine.
