Kardiovaskularne bolesti ostaju glavni uzrok smrtnosti u Srbiji, godišnje odnoseći više od 50.000 života. Na dnevnom nivou, od bolesti srca i krvnih sudova preminu u proseku 132 osobe. Stručnjaci ističu da bi većina tih slučajeva mogla biti sprečena redovnim proverama faktora rizika, zdravijim životnim navikama i pravovremenom terapijom. Ovi podaci navedeni su na konferenciji koju su organizovali Udruženje za borbu protiv srčanog udara „Moja druga šansa“ i Forum pacijenata Srbije.
Kardiolog iz Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“, Milan Dobrić, istakao je da su neregulisane vrednosti lipida u krvi, posebno povišen LDL holesterol, najznačajniji faktor rizika za razvoj kardiovaskularnih događaja. Ove vrednosti su opasnije čak i od pušenja, fizičke neaktivnosti, hipertenzije i dijabetesa. Napredovanje ateroskleroze, prema njegovim rečima, pacijenti ne osećaju, jer nema bola ni tegoba, dok se u krvnim sudovima postepeno stvaraju aterosklerotski plakovi. Ako se o LDL holesterolu ne vodi računa, rizik od ranih srčanih i moždanih udara značajno raste.
Svaka odrasla osoba trebalo bi da ima LDL holesterol ispod 3 mmol/l, a idealno bi bilo ispod 2 mmol/l. Kod pacijenata koji su već preživeli kardiovaskularni događaj ili imaju ugrađen stent ili bajpas, ciljne vrednosti ne bi smele da prelaze 1,4 mmol/l. Dobrić je naglasio da čak i umereno povišene vrednosti holesterola predstavljaju veći rizik. Na primer, LDL holesterol od 3,37 mmol/l, što je oko 20 odsto iznad preporučene granice, povećava verovatnoću ozbiljnog kardiovaskularnog događaja za skoro 18 odsto.
Dejan Simeunović, kardiolog u Univerzitetskom Kliničkom centru Srbije, rekao je da povišen holesterol može biti posledica urođene greške u metabolizmu, koja se nasleđuje, ali i neadekvatne ishrane i životnih navika. Kada se govori o holesterolu, nije presudna samo ukupna vrednost, već i odnos između dobrog (HDL) i lošeg (LDL) holesterola, kao i nivo triglicerida. Što su vrednosti HDL holesterola niže, a LDL holesterola više, to je veći rizik od razvoja kardiovaskularnih bolesti, pre svega arteroskleroze.
Simeunović savetuje da svaka osoba do 40. godine barem jednom uradi lipidni profil kako bi se procenio urođeni rizik, jer pojedine osobe mogu imati izrazito visoke vrednosti holesterola i biti u riziku od srčanog ili moždanog udara već u ranim dvadesetim godinama. Procena rizika se vrši pomoću posebnih formula koje, pored vrednosti holesterola, uzimaju u obzir pol, krvni pritisak i pušački status, na osnovu čega se pacijenti svrstavaju u kategorije niskog, umerenog ili visokog kardiovaskularnog rizika.
Prema istraživanju Atlasa Evropskog udruženja kardiologa iz 2020. godine, u Srbiji skoro svaka druga odrasla osoba ima povišen krvni pritisak, a više od polovine starije populacije se bori sa prekomernom telesnom težinom. Fizička neaktivnost postala je svakodnevica za čak 46 odsto stanovništva. Ovi podaci ukazuju na hitnu potrebu za promenom životnih navika i boljom kontrolom zdravlja, kako bi se smanjila stopa kardiovaskularnih bolesti u zemlji.
Zdravstvene vlasti i stručnjaci pozivaju na hitno delovanje i edukaciju građana o važnosti redovnih pregleda, zdravih životnih navika i pravovremenog lečenja kako bi se sprečila ova ozbiljna oboljenja. Promene u ishrani, povećana fizička aktivnost i redovne medicinske provere ključni su koraci ka zdravijoj populaciji i smanjenju broja preminulih od kardiovaskularnih bolesti.
