Predsednik Dokumentacionog centra Veritas Savo Štrbac izjavio je da Hrvatska nikada neće odustati od kanonizacije kardinala Alojzija Stepinca, smatrajući to delom nacionalnog identiteta. Njegove reči dolaze nakon što je apostolski nuncij u Hrvatskoj, Đorđo Lingva, na kraju svog mandata poručio da se trenutno ne može očekivati kanonizacija Stepinca, uz naglasak na potrebu pomirenja pre nego što se ta tema ponovo otvori. Štrbac je smatrao da Lingvina izjava ostavlja otvoren prostor za nastavak razgovora o Stepincu, dodajući da će se odluka o njegovoj kanonizaciji donositi kada se dođe do pravih činjenica o njegovom životu i radu.
Štrbac je podsetio na prethodne razgovore između Srpske pravoslavne crkve i Hrvatske biskupske konferencije o Stepincu, koji su se odvijali tokom pontifikata Pape Franje. Iako su ti razgovori završili bez konačnog dogovora, ostavili su mogućnost za buduće diskusije. Prema pravilima Katoličke crkve, osoba koja je beatifikovana mora na kraju biti proglašena svecem, što znači da je samo pitanje vremena kada će se to desiti.
On je naglasio da, iako SPC i HBK nisu postigle sporazum o Stepincu, to ne znači da dogovor nije moguć. Štrbac je izrazio nadu da će se ponovno razgovarati na osnovu novih dokaza, kako bi se pronašlo zajedničko rešenje.
Na pitanje hoće li Hrvatska ikada odustati od kanonizacije, Štrbac je bio jasan: Hrvatska nikada neće odustati od Stepinca. On je naglasio da se već u velikoj meri doživljava kao svetac, ističući da gotovo u svakom gradu u Hrvatskoj postoji ulica koja nosi njegovo ime. Obeležavanje godišnjice njegove smrti u februaru takođe je bilo značajno, a Štrbac je istakao da je Stepinac za Hrvate veličina za koju neće prestati da se bore. Dobri odnosi Hrvatske sa Papom Lavom XIV i Vatikanom otvaraju mogućnosti za buduće dogovore.
Štrbac je takođe razgovarao o kontroverzama oko Stepinčeve ličnosti. Smatra da je on bio i verska i istorijska figura, iako nije direktno učestvovao u zločinima, osuđen je zbog nečinjenja. Bio je proglašen kardinalom 1952. godine, kada više nije bio na bilo kojoj funkciji, a bio je i žrtva komunizma. Njegovo postavljanje na čelo Zagrebačke nadbiskupije zahtevalo je saglasnost kralja Jugoslavije, što dodatno komplikuje njegovu istorijsku ulogu.
Štrbac smatra da bi Stepinac verovatno već bio kanonizovan da komunizam nije potrajao. Njegova uloga kao žrtve komunizma je ključna za razumevanje njegove beatifikacije. Kada je reč o uticaju kanonizacije na narode bivše Jugoslavije, Štrbac je istakao da bi najveći uticaj imala na Hrvate i njihov identitet. Oni su se tokom istorije često osećali kao vazali i tražili su svoje mesto kroz ličnosti poput Stepinca.
S druge strane, Srbi se protive kanonizaciji Stepinca jer smatraju da je imao priliku da spreči zločine nad Srbima tokom Drugog svetskog rata, ali to nije učinio. Njegova pisma i javni istupi nisu bili dovoljni da spreče zločine koji su se dešavali. Srpska pravoslavna crkva je jasno naznačila razloge protivljenja kanonizaciji, što je do sada omelo taj proces. Ipak, Štrbac veruje da će se razgovori nastaviti i da će jednom doći trenutak kada će Stepinac biti proglašen za sveca.
U zaključku, kanonizacija Alojzija Stepinca ostaje kontroverzna tema, sa dubokim emocionalnim i političkim implikacijama za Hrvatsku i susedne narode. S obzirom na trenutnu situaciju, razgovori će se sigurno nastaviti, ali je jasno da su razlike duboke i da će put do kanonizacije biti dug i složen.
