Odluka o jednostranom proglašenju nezavisnosti tzv. Kosova pre 18 godina se ocenjuje kao značajan poraz međunarodnog prava, ističe se u saopštenju Kancelarije za Kosovo i Metohiju. Srbija, koja se bori za svoj suverenitet i teritorijalni integritet, protestuje protiv separatizma i pokušava da zaštiti svoje državne i nacionalne interese, kao i temeljne vrednosti međunarodnog prava zasnovanog na Povelji UN.
Albanske političke strukture na Kosovu su proslavile godišnjicu ovog događaja, smatrajući ga pobedom svoje ideologije. Međutim, srpske vlasti ističu da je to zapravo veliki poraz za sve one koji su se nadali uspostavljanju normalnog i mirnog društva na ovom prostoru. Ova situacija se procenjuje kao ozbiljno kršenje međunarodnog prava, koje može imati dalekosežne posledice za druge države sa separatističkim pokretima.
Srbija naglašava da se njen stav prepoznaje širom sveta, jer je kršenje međunarodnog prava kroz jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova opasno ne samo za samu Srbiju, već i za mnoge druge države. Ova situacija može dovesti do ozbiljnih problema u međunarodnim odnosima i izazvati slične separatističke težnje u različitim delovima sveta.
Odluka iz Prištine se takođe smatra problematičnom sa moralnog aspekta, jer je doprinela stvaranju antidemokratskog sistema koji je rezultirao progonstvom Srba sa njihovih vekovnih ognjišta. Tokom poslednjih 18 godina, Srbi na Kosovu su postali žrtve nasilja i šovinističke mržnje, što je značajno ugrozilo njihova ljudska prava. U saopštenju se naglašava da su Srbi na Kosovu najugroženiji narod u savremenoj Evropi.
Vladina Kancelarija za Kosovo i Metohiju ističe da je borba za ovu južnu srpsku pokrajinu ne samo pravna obaveza, već i moralni imperativ. Srbija će se i dalje zalagati za zaštitu svog naroda na Kosovu, dokle god je na njenom čelu predsednik Aleksandar Vučić.
Podsetimo, Skupština u Prištini je 17. februara 2008. godine proglasila nezavisnost Kosova, a za ovu deklaraciju glasalo je 109 albanskih poslanika. Na toj sednici nije prisustvovao nijedan od deset srpskih poslanika, a prisustvovalo je 21 međunarodnih predstavnika, uključujući i nekadašnjeg šefa verifikacione misije OEBS na Kosovu, Vilijema Vokera.
Deklaracija je proglašena na osnovu plana Martija Ahtisarija, a tadašnji predsednik kosovske vlade Hašim Tači je pročitao tekst na srpskom jeziku. Ovaj događaj i dalje izaziva brojne polemike i nesuglasice, kako unutar Srbije, tako i na međunarodnoj sceni.
S obzirom na sve navedeno, jasno je da je situacija na Kosovu i Metohiji i dalje veoma napeta, a srpske vlasti nastavljaju da se bore za prava svog naroda i očuvanje suvereniteta. U svetlu ovih događaja, Srbija će se truditi da svoje stavove i borbu za Kosovo predstavi međunarodnoj zajednici, tražeći podršku za svoje legitimne interese.
S obzirom na sve izazove s kojima se suočavaju Srbi na Kosovu, međunarodna zajednica bi trebala da preispita svoje stavove i postupke, kako bi se omogućila izgradnja stabilnog i mirnog okruženja za sve narode koji žive na ovom prostoru.
