Komšijski sukobi u Srbiji često dovode do materijalne štete, a jedan od najčešćih problema je kada se susedova kuća urušava, a on odbija da izvrši potrebne radove, iako njegova imovina ugrožava drugu. U našoj zemlji, kuće su često građene tako da su blizu jedna drugoj, što može dovesti do situacija u kojima trošne ili opasne građevine ugrožavaju bezbednost suseda.
U takvim situacijama, mnogi se pitaju kako se mogu zaštititi od potencijalne štete. Advokat Nemanja Rodić je za Euronews Srbija objasnio prava koja imaju vlasnici ugroženih nekretnina. On je naglasio da komšija čija je imovina ugrožena ima pravo da traži naknadu za svaku materijalnu štetu koja je proizašla iz stanja druge nekretnine.
Prema njegovim rečima, naknada štete može se tražiti u roku od tri godine, a u nekim slučajevima i do pet godina. Ukoliko se želi sprečiti nastanak štete, vlasnik ugrožene imovine može podneti tužbu za zaštitu smetanja državine ili smetanja svojine, u zavisnosti od toga da li je reč o državnoj ili privatnoj imovini.
Ove tužbe su obično brze i ne traju dugo, a u toku postupka može se odmah odrediti privremena mera kojom se nalaže da se sanira objekat koji ugrožava bezbednost. Tužba se podnosi sudu, a Rodić ističe da su ovi postupci hitni, mada u Beogradu mogu trajati i više meseci, pa čak i do godinu dana. U manjim mestima, međutim, postupci se mogu završiti brže.
U Beogradu, mnogi građani se suočavaju s problemima zbog suseda koji ne žele da otklone kvarove u svojim stanovima, što često dovodi do curenja i štete na drugim imanjima. U takvim situacijama, ljudi često ne znaju kome da se obrate za pomoć. Profesionalni upravnik iz Viran sistema, Marjan Petrović, naglasio je da je komunalna inspekcija prva instanca kojoj stanar treba da se obrati kada dođe do curenja.
Ukoliko inspekcija ne reši problem, sledeći korak je podnošenje tužbe nadležnom osnovnom sudu. Stanar koji je prouzrokovao štetu dužan je da je otkloni i nadoknadi štetu koju je njegov kvar izazvao. Ove situacije ukazuju na to koliko je važno znati svoja prava i obaveze u komšijskim odnosima, kako bi se sprečile potencijalne štete i nesporazumi.
Uprkos tome što su zakonski putevi dostupni, mnogi građani još uvek nisu svesni svojih prava ili se boje da ih potraže. U tom kontekstu, edukacija o pravima vlasnika imovine može biti od suštinskog značaja za prevenciju sukoba i zaštitu imovine.
Na kraju, važno je napomenuti da komšijski odnosi igraju ključnu ulogu u svakodnevnom životu. Otvorena komunikacija i spremnost na saradnju mogu smanjiti rizik od sukoba i doprinose izgradnji harmoničnijeg okruženja. Iako je zakonodavni okvir postavljen da štiti vlasnike od neodgovornih suseda, lični odnosi i međusobno razumevanje često su najbolji način da se izbegnu konflikti i očuva mir u zajednici.
