Odnosi Srbije sa Sjedinjenim Američkim Državama, Rusijom i Evropskom unijom su se u poslednje vreme značajno pogoršali. Umesto stabilnosti i dobrih odnosa, sve više se suočavamo sa sankcijama i zabrana izvoza. Ove promene su usledile nakon protesta koji traju više od godinu dana, a koji su dodatno osnaženi tragedijom u Novom Sadu, kada je život izgubilo 16 ljudi. Edvard P. Džozef, predavač na Džons Hopkins Univerzitetu, ukazuje na slabost trenutnog režima, koji više ne može da isporučuje rezultate svojim međunarodnim partnerima.
Zorana Mihajlović, bivša potpredsednica SNS-a, smatra da trenutni geopolitički trenutak utiče na promene u spoljnoj politici Srbije. Ona veruje da narod često misli kako vlast donosi odluke iz straha od gubitka podrške, ali to nije tačno. Srbija, koja od 2009. godine održava spoljnu politiku zasnovanu na „četiri stuba“ (SAD, EU, Rusija i Kina), suočava se sa sve većim izazovima u svetu koji se brzo menja.
Marko Đurić, šef diplomatije, ističe da su ključni stubovi srpske spoljne politike ostali nepromenjeni, ali da se prostor za manevrisanje sužava. Srbija teži da gradi odnose pragmatično, uz jasno definisane granice u pitanjima suvereniteta i bezbednosti. U poslednjih nekoliko godina, međutim, došlo je do značajnih promena, posebno u odnosima sa Sjedinjenim Američkim Državama.
Sankcije koje su uvedene srpskoj Naftnoj industriji, kao i zabrana izvoza proizvoda iz Kine, dodatno pogoršavaju situaciju. Pre samo godinu dana, činilo se da postoji prostor za manevre, ali dolazak predsednika Trampa na vlast donosi nove pritiske. Stručnjaci smatraju da je Vučićeva greška bila očekivanje da će Trampova administracija biti sklona njegovim nacionalističkim ambicijama, dok se u stvarnosti Amerika sve više okreće sopstvenim interesima.
Rusija, s druge strane, koristi situaciju u svoju korist. Agresija na Ukrajinu je dodatno komplicirala srpsku spoljnu politiku, jer Srbija ne može da se priključi sankcijama EU i SAD prema Rusiji, usled važnosti energetskih aranžmana sa Moskvom. U međuvremenu, Srbija nastavlja da izvozi oružje u Ukrajinu, što dovodi do napetosti sa Rusijom.
Evropska unija, s druge strane, ne pokazuje volju da ubrza proces pridruživanja Srbije, što dodatno frustrira vlasti. Predsednik Vučić se povlači sa sastanaka EU, smatrajući da je nedostatak napretka u pregovorima neprihvatljiv. Iako Srbija javno ponavlja da je članstvo u EU strateški cilj, stvarnost pokazuje da se ništa ozbiljno ne preduzima u tom pravcu.
Proteste u zemlji su dodatno osnažili opoziciju i ukazali na slabosti vlasti. Edvard P. Džozef napominje da je Vučić izgubio kontrolu nad situacijom, dok je Zorana Mihajlović optimistična da Srbija može pronaći način da sačuva odnose i sa Zapadom i sa Istokom, uprkos trenutnim izazovima. U ovom kontekstu, predsednik Vučić najavljuje mogući „četvrti stub“ spoljnih odnosa, ali mnogi smatraju da su potrebni konkretniji potezi kako bi se osnažili temelji srpske spoljne politike.
