Tokom 2025. godine, globalna finansijska scena bila je obeležena brojnim turbulencijama koje su u velikoj meri bile rezultat političkih odluka. Administracija Sjedinjenih Američkih Država, predvođena Donaldom Trampom, uvela je drastične carine na uvoz iz ključnih ekonomskih partnera, uključujući Evropsku uniju, Kinu i Japan. Ove mere su odmah izazvale smanjenje apetita za rizikom na tržištima, što je dovelo do naglih korekcija vodećih berzanskih indeksa.
S&P 500 i Nasdaq indeks su u samo jednoj trgovačkoj sesiji zabeležili pad od nekoliko procenata, dok su evropska i azijska tržišta takođe bila pod pritiskom. Investitori su postali zabrinuti da bi trgovinske mere mogle dovesti do otvorenog globalnog trgovinskog rata, što bi imalo ozbiljne posledice po ekonomski rast. U tom trenutku, kapital se povlačio iz rizične imovine, dok su sigurnija utočišta, kao što su državne obveznice i zlato, beležila porast potražnje.
Nenad Gujaničić, analitičar i glavni broker u brokerskoj kući Momentum Securities, naglašava da je 2025. godina bila izuzetno zahtevna za investitore. „Nova američka administracija je u aprilu uvela drastične carine, što je dovelo do korekcije S&P 500 indeksa od oko 20%. Dolar je oslabio, čime su realni prinosi investitora van SAD dodatno umanjeni,“ objašnjava Gujaničić. Prema njegovim rečima, politička neizvesnost donela je neobičan obrt, jer su većina tržišta van SAD ostvarila bolje rezultate od američkog, iako je godina započela uverenjem da je dominacija Volstrita neupitna.
U ovom kontekstu, primena veštačke inteligencije postala je centralna tema, ali tržište je trenutno vrednovano 15 do 20 procenata iznad desetogodišnjeg proseka, što stvara prostor za razočaranje. Ipak, zlato je imalo izuzetne rezultate, sa cenom koja je porasla za više od 70 procenata tokom godine, probijajući istorijske rekorde iznad 4.500 dolara po unci. Ova situacija je bila rezultat rastućih geopolitičkih rizika, slabljenja fiat valuta i pojačanih kupovina od strane centralnih banaka, što je zlato učinilo ključnim alatom za diverzifikaciju u vremenima neizvesnosti.
Kriptovalute su, s druge strane, tokom prvog dela godine zabeležile spektakularan rast, pri čemu je Bitcoin dostigao rekordne nivoe iznad 126.000 dolara. Međutim, trgovinske i geopolitičke tenzije su dovele do brzog preokreta tržišnog sentimenta, što je rezultiralo naglim padovima cena.
U Srbiji, domaće tržište kapitala ostalo je slabo i plitko. Iako makroekonomski okvir pruža solidne temelje, tržište kapitala ne uspeva da postane značajan izvor finansiranja privrede. Gujaničić ukazuje na zabrinjavajuće promene na Beogradskoj berzi, gde su u prvih 11 meseci ukupni prometi akcijama iznosili samo oko 12 miliona evra, što je poražavajuće čak i za zemlje sa znatno manjim ekonomijama. Nedostatak kvalitetnih hartija od vrednosti, slaba baza domaćih institucionalnih investitora i neefikasan regulatorni okvir ostaju ključne prepreke razvoju tržišta.
U zaključku, 2025. godina je bila obeležena velikim promenama na globalnoj finansijskoj sceni, sa snažnim uticajem politike na ekonomska kretanja. Dok su neka tržišta doživela blistave rezultate, kao što je zlato, druga su se suočila sa izazovima i neizvesnostima, što je dovelo do preispitivanja strategija i prilagođavanja investitora. U Srbiji, domaće tržište kapitala se suočava sa ozbiljnim izazovima i potrebom za reformama kako bi postalo relevantnije i konkurentnije na globalnoj sceni.
