Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, oko 280 miliona ljudi širom sveta ima depresiju, a oko milijardu ima različite probleme sa mentalnim zdravljem.
Ljudi u antičkom svetu imali su slične probleme sa mentalnim zdravljem kao danas, ali su se sa njima nosili na drugačije načine. Naime, neke od obzervacija iz tog vremena i danas su relevantne, iako su neke metode lečenja upitne, piše naučni portal The Conversation.
Problemi mentalnog zdravlja, kao što je depresija bili su poznati ljudima u drevnom svetu. Homer, pesnik poznat po „Ilijadi“ i „Odiseji“, koji je živeo oko osmog veka pre nove ere, je umro nakon što je, kao što se pretpostavlja, patio upravo od depresije.
Već krajem 5. veka p.n.e. lekari iz antičke Grčke su prepoznali da naše zdravlje delimično zavisi od stanja naših misli.
U „Epidemijama“, medicinskom tekstu napisanom oko 400. godine pre nove ere, anonimni lekar je napisao da su navike o našem razmišljanju, kao i načinu života, fizičkoj aktivnosti, seksu, glavne determinante ljudskog zdravlja.
Takođe u „Epidemijama“, anonimni lekar je opisao jednog od svojih pacijenata, Parmeniska, čije je mentalno stanje postalo toliko loše da je upao u delirijum i na kraju nije mogao da govori. Kasnije je čuveni lekar Galen iz Pergama primetio da ljudi često obolevaju zbog lošeg mentalnog stanja.
U drevnom svetu, ljudi su imali mnogo različitih načina da spreče ili leče mentalne bolesti.
Filozof Aristip, koji je živeo u 5. veku p.n.e. savetovao je ljude da se usredsrede na sadašnjost kako bi izbegli duševne tegobe. Filozof Klinijas, koji je živeo u 4. veku p.n.e. rekao je da bi, kada god bi osetio da se ljuti, išao da svira svoju liru da bi se smirio.
Lekari su imali svoje pristupe rešavanju problema mentalnog zdravlja. Mnogim pacijentima preporučivali bi da promene način života kako bi se prilagodili svom psihičkom stanju. Oni su savetovali ljude da usvoje novi režim vežbanja ili drugačiju ishranu, odu na plovidbu, slušaju predavanja filozofa, igraju razne igre i rade mentalne vežbe nalik savremenim ukrštenicama ili sudokuu.
Lekari su takođe savetovali ljudima da uzimaju lekove na bazi biljaka. Na primer, biljka kukurek je davana osobama koje pate od paranoje. Međutim, drevni lekari su prepoznali da je kukurek mogao biti opasan jer ponekad izaziva grčeve zbog toksina i čak ubija pacijente.
Uopšteno govoreći, ljudi u antičkoj Evropi su verovali da je za održavanje zdravlja naše psihe potreban napor. Ako smo uznemireni, ljuti ili malodušni, morali bi da uradimo nešto što pobuđuje suprotne emocije.
Kaelijus Aurelijanus je govorio da ljudi koji pate od depresije treba da se bave aktivnostima koje ih teraju na smeh i sreću, kao što je odlazak na komediju u pozorište. Međutim, nije se verovalo da je bilo koja pojedinačna aktivnost dovoljna za mentalno ozdravljenje. Važna je bilo da se u potpunosti promeni način života i razmišljanja.
