Dok digitalni alati poput digitrona olakšavaju zadatke, veštačka inteligencija (AI) menja način na koji razmišljamo i donosimo odluke, često smanjujući oslanjanje na sopstvene kognitivne sposobnosti. Istraživanje objavljeno u časopisu „Societies“ ukazuje na negativan uticaj AI alata poput ChatGPT-a na kritičko razmišljanje, posebno kod mladih.
Greg Ajzenberg, kanadski preduzetnik, investitor i jutjuber, nedavno je na društvenoj mreži „X“ podelio iskustvo sa 22-godišnjim diplomcem sa Stanforda, kojeg je opisao kao pametnog momka sa savršenim CV-em. Tokom razgovora, mladić je često zastajao usred rečenice, tražeći reči kao da mu mozak „baferuje“. Kada ga je Ajzenberg upitao zašto ima taj problem, mladić je odgovorio da se toliko oslanja na ChatGPT da mu ovaj alat često dovršava misli. Kada ga nema, oseća se kao da mu mozak radi sporije.
Psihološkinja Ksenija Mišić, istraživačica sa Filozofskog fakulteta u Beogradu, komentarisala je kako AI oblikuje naše kognitivne sposobnosti i šta gubimo prekomernim oslanjanjem na nju. Mišić ističe da to ne mora nužno značiti da će AI kod svih doneti štetu. „Definitivno je malo preterana tvrdnja da je korišćenje AI smrtna presuda za kritičko razmišljanje, jer ako AI koristimo na pravi način, ne mora doći do negativnih posledica“, objašnjava ona.
Mišić upoređuje korišćenje AI sa vežbanjem mentalnih sposobnosti. „Ako svakodnevno izračunavam male brojeve, sigurno ću biti bolja u računanju od onoga ko to ne radi“, kaže ona. Prekomerno oslanjanje na AI može dovesti do gubitka ekspertize i automatizacije određenih procesa. Na primer, ako studenti koriste ChatGPT da napišu eseje, neće naučiti kako da ih sami napišu.
Kada se govori o tvrdnji da se čitava generacija prepušta AI razmišljanju, Mišić smatra da je to delimično preterano. „Da li se cela generacija prepušta… i da i ne, jer se trenutno čini ekstremnije nego što jeste“, objašnjava ona. AI koriste svi, ne samo mladi, i to ne isključivo iz zavisnosti, već često da skrate vreme i olakšaju posao.
Jedno od važnih pitanja vezanih za AI su biznis modeli kompanija poput OpenAI i njihov uticaj na javnost. Mišić ukazuje na to da motivi za kreiranje ovih modela nisu uvek humanistički. „Ne možete otvoriti nijedan program ili aplikaciju na telefonu, a da vam ne iskače nešto. Ovi modeli su često zlata koka za profit i ulaže se mnogo kapitala da bi se trenirali“, naglašava ona.
Kako bi se ograničili potencijalno štetni efekti AI, Mišić predlaže pravnu regulativu i obrazovanje. „Pravni okvir je važan, a takođe i edukacija o tome kako AI može biti koristan alat, ali i gde može imati negativne posledice“, kaže ona. U savremenom obrazovanju, naglašava, cilj nije pamćenje informacija, već razvijanje veština poput selektovanja relevantnih informacija i kritičkog razmišljanja.
Mnogi mladi postavljaju pitanje: „Zašto učiti napamet kada postoji ChatGPT?“ Mišić objašnjava da savremeno obrazovanje treba da se prilagodi novim tehnologijama. „Obrazovanje treba da nas nauči kako da pronađemo informacije i kritički promišljamo o njima, umesto da se fokusiramo na memorisanje“, naglašava.
Međutim, postoji i opasnost od zavisnosti. Mišić upoređuje AI sa drugim alatima koji nam olakšavaju život, poput papirića za spisak. „To je podrška koja nam omogućava da zapamtimo više nego što možemo sami“, objašnjava ona. Odrasli često koriste AI kao pomoć na poslu, što može biti korisno, ali prekomerno oslanjanje može dovesti do problema.
Na kraju, Mišić deli svoje iskustvo u korišćenju AI. „Najčešće koristim AI da se potpomognem, na primer, u programiranju, što mi pomaže da brže dobijem informacije koje su mi potrebne“, kaže ona. U svakom slučaju, važno je razvijati veštine i kritički pristup, a ne oslanjati se isključivo na tehnologiju.
