Danas, milioni vernika širom sveta, od drevnih pećinskih manastira Gruzije i visoravni Etiopije, preko kamenitih predela Jermenije, pa sve do bučnih trgova na Balkanu, dele istu radost i tradiciju. Iako se običaji razlikuju, suština ostaje nepromenjena.
Na prostoru Srbije, Crne Gore, Republike Srpske i Severne Makedonije, Badnji dan počinje rano ujutru sečom mladog hrasta. Badnjak se unosi u kuću uz tradicionalni pozdrav i zdravicu, a pali se ispred crkava, na gradskim trgovima i u dvorištima. Tokom dana se strogo posti, a Badnje veče je posvećeno porodici. Na trpezi je posna večera koju čine pasulj, punjene suve paprike, riba, krompir, kiseli kupus i suvo voće. Na Božić se priprema pogača (česnica) u koju se stavlja novčić koji simbolizuje sreću i blagostanje. Prema tradiciji, domaćini dodaju dren za zdravlje. Za Badnje veče, hrana se tradicionalno služi na slami koja se rasprostire po podu, čime se simbolizuje pećina u kojoj je Hrist rođen.
U Bugarskoj važi običaj da se za Badnje veče na stolu mora nalaziti neparan broj posnih jela, dok se u Rumuniji pevaju kolende, božićne pesme koje deca i mladi izvode obilazeći domove.
Etiopija se smatra jednom od najstarijih hrišćanskih zemalja, a većina vernika pripada Etiopijskoj pravoslavnoj crkvi Tewahedo, koja ima posebnu liturgijsku i teološku tradiciju. Priprema za Genna, najsrećniji praznik, traje više od mesec dana i obuhvata strogi post Tsome Nebiyat ili Post proroka. Tokom ovog posta, vernici se uzdržavaju od svih namirnica životinjskog porekla, a često jedu samo jedan skroman obrok dnevno. Post se ne smatra samo telesnom disciplinom, već je praćen duhovnom pripremom, molitvom, pokajanjem i uzdržavanjem od svih svetovnih zadovoljstava.
Centralni događaj je duga noćna i jutarnja liturgija gde se vernici okupljaju u crkvama pre zore, obučeni u tradicionalne bele haljine netela ili šama koje simbolizuju čistoću. Služba traje nekoliko sati i uključuje običaje poput nošenja sveća, tri obilaska crkve, pevanje, ples i govori se na drevnom liturgijskom jeziku Ge’ez. Jelo koje je obavezno na trpezi je doro wat, gusto začinjeno jelo od piletine koje se služi uz etiopijski hleb od fermentisanog testa koji se zove injera. Hrana se deli iz zajedničkih posuda, noseći simboliku zajedništva.
Genna označava i tradicionalnu igru koja je slična hokeju i igra se na otvorenom. Prema predanju, genna se igrala u noći Hristovog rođenja i simbolizuje radost i veselje zbog dolaska Spasitelja.
Jermenija je jedna od najstarijih hrišćanskih država na svetu i smatra se da je prva koja je primila hrišćanstvo kao državnu religiju 301. godine. Božić se slavi 6. januara, istovremeno sa Bogojavljenjem, što je ujedno i najveća razlika u odnosu na srpske običaje, gde je Badnji dan centralni ritual. Jermenski Božić je pre svega liturgijski i duhovni praznik. Na Badnje veče ne postoji sečenje badnjaka, bacanje slame po podu ili posna večera u kući. Umesto toga, vernici prisustvuju svečanoj liturgiji na drevnom jeziku Grabar, uz vekovnu bogoslužbenu muziku.
Khash, supa od govedine ili volovskih nogu, se sprema od ranog jutra i kuva dugo da bi bila gusta i hranljiva. Trpezu takođe čini Iskhan (riba), pilav sa suvim grožđem i zeleniš (neveni i spanać). Jedinstveni običaj koji nema paralele sa našom tradicijom jeste razmena svetlosti. Vernici u crkvi nose sveće koje se međusobno prenose tokom službe, tako da svi dobiju plamen. Plamen se zatim nosi kući i čuva tokom zimskog perioda, kao znak Božje prisutnosti i zaštite.
U Eritreji je Badnje veče vreme posvećeno isključivo crkvi. Vernici se tokom posta uzdržavaju od mesa, mlečnih proizvoda i alkohola i jedu samo jedan obrok dnevno koji sadrži žitarice, povrće i mahunarke. Na sam dan Božića vernici dolaze na liturgiju rano, a ceremonija uključuje nošenje sveća, kretanje oko crkve i pevanje himni. Na trpezi je zigni, gusta i začinjena jela od mesa koja se služi uz injera.
U Egiptu priprema za Božić pravoslavnih Kopta podrazumeva dug post od 43 dana, poznat kao Stefanski post. Ful medames, kasria i degla especk su obavezni na prazničnom stolu. Tokom službe se izgovaraju drevne himne na koptskom jeziku, a pevanja mogu trajati satima. U nekim krajevima se posle liturgije sveta voda deli po domovima, što se koristi za osvećenje prostora i zaštitu od zla.
U Gruziji, pravoslavni Božić je obeležen kombinacijom liturgijske tradicije i narodnih običaja. Zvezda trpeze je Satsivi, bogati, aromatični hladni orahov sos koji se služi uz ćurku ili piletinu. Porodice takođe postavljaju Chichilaki, „drvo“ napravljeno od brusenih lešnikovih grana. Jedan od najlepših običaja je Alilo, masovna praznična povorka u kojoj hiljade ljudi marširaju ulicama pevajući drevne polifone kolede.
