Dok su praznici za mnoge vreme okupljanja i radosti, za neke predstavljaju period pojačane usamljenosti. Sve više ljudi otvoreno govori o načinima na koje se nose sa tim osećajem i pokušavaju da pronađu bliskost, čak i kada su sami. Period praznika je vreme kada se ljudi emotivno više angažuju, što često dovodi do januarskog bluza. Psiholog Aleksandra Janković objašnjava da ovo stanje nije depresija, već posledica velikog emotivnog ulaganja i nerealnih očekivanja o tome šta će se dogoditi u Novoj godini. Mnogi potroše sve svoje kapacitete na planiranje praznika, a nakon euforije dolazi do razočaranja jer očekivanja nisu ispunjena.
Nakon praznika, ljudi se vraćaju uobičajenim obavezama, često bez ispunjenih očekivanja, dok je društveni pritisak da se bude srećan i zadovoljan izuzetno snažan. Janković ističe da postoji obaveza da se bude lepo raspoložen, ali bez ozbiljnijeg promišljanja o sopstvenom životu i konkretnim koracima ka boljoj budućnosti. Ovo može dovesti do tzv. „post party depression“, što je logičan sled nakon velikih proslava.
Mnogi ljudi osećaju da moraju biti srećni, a pritisak dodatno pojačavaju društvene mreže i mediji. Kako možete biti nesrećni kada sa svih strana stižu poruke poput „budi pozitivan“ i „pokaži najbolje od sebe“? Ljudi se trude da budu veseli, a kada se praznici završe i euforija splasne, raspoloženje prirodno opada. Svet se vraća u normalu, a ništa kapitalno se nije dogodilo.
Praznici su takođe period pojačane potrošnje i praznične groznice. Janković napominje da se iz godine u godinu ponavlja situacija da se ljudi ponašaju kao da sutra ne postoji, fokusirajući se samo na Novu godinu i bezbroj poklona koje treba kupiti. Kada taj period prođe, ostaju prazni novčanici i osećaj da očekivana radost nije potrajala.
Na pitanje da li zima i kraći dani dodatno utiču na raspoloženje, Janković objašnjava da je to prirodan proces. Ne možemo, poput medveda, prespavati zimu i probuditi se na proleće, ali možemo organizovati dan prema svojim željama i biti više izloženi svetlosti. Govoreći o načinima za prevazilaženje usamljenosti, Janković zaključuje da male svakodnevne aktivnosti mogu imati veliki značaj.
Svaki dan je novi dan, a život treba tretirati kao dar. Uvek možete prošetati, pročitati omiljenu knjigu, naučiti nešto novo ili provesti kvalitetno vreme u razgovoru sa prijateljem. Januarski bluz i osećaj usamljenosti nisu znak slabosti, već prirodna reakcija na period velikih očekivanja i emotivne potrošnje. Razumevanje sopstvenih osećaja i okretanje malim, svakodnevnim zadovoljstvima može biti prvi korak ka povratku unutrašnje ravnoteže.
Ovaj fenomen, koji se javlja nakon praznika, podseća nas na važnost emocionalnog zdravlja u savremenom društvu. Ljudi često zaboravljaju da je normalno osećati se tužno ili usamljeno, posebno nakon perioda kada su očekivanja bila visoka. Važno je razgovarati o ovim osećanjima i ne stideti se potražiti pomoć kada je to potrebno. S obzirom na to da se praznici često idealizuju u medijima, realnost može biti mnogo složenija.
U ovom kontekstu, Janković naglašava značaj otvorenog razgovora o emocijama i potrebu za podrškom, kako od prijatelja, tako i od stručnjaka. Praznici mogu biti izazovni, ali isto tako mogu biti prilika za lični rast i jačanje međuljudskih odnosa. Na kraju, važno je imati na umu da su i teške emocije deo ljudskog iskustva i da je u redu osećati se onako kako se osećamo, bez obzira na pritisak društva da budemo srećni.
