Sukobi među psima su česta pojava i mogu nastati iz različitih razloga. Teritorijalni instinkti, zaštita vlasnika, hrane ili igračke, kao i prevelika uzbuđenost, mogu dovesti do agresije među psima. Vlasnici često smatraju da se sukobi dešavaju „ni iz čega“, ali to nikada nije slučajno. Posledice ovakvih sukoba mogu biti ozbiljne, stoga je ključno znati kako pravilno i bezbedno prekinuti takve situacije.
Jedan od glavnih uzroka sukoba pasa su instinkti. Teritorijalni sukobi se obično dešavaju kada nepoznat pas uđe na tuđu teritoriju. Takođe, psi mogu postati agresivni kada osećaju potrebu da zaštite svoje vlasnike, porodicu ili resurse. Čak i igra može postati opasna ako psi postanu previše uzbuđeni. Ponekad se javlja i preusmerena agresija, kada pas ne može da dođe do izvora svoje frustracije, pa bes usmeri na najbližeg psa, čak i ako je to njegov prijatelj. Osim toga, neki psi se jednostavno ne podnose zbog različitih mirisa ili karaktera.
Kada dođe do sukoba, važno je ostati smiren i udaljiti posmatrače. Nikada ne pokušavajte da fizički stanete između pasa ili da ih uhvatite za ogrlicu, jer to može dovesti do povreda. Umesto toga, duboko udahnite i sklonite decu i druge ljude iz okoline. Idealno bi bilo da u prekidanju učestvuju dve odrasle osobe, svaka zadužena za jednog psa.
Jedna od efikasnih metoda za prekidanje sukoba je korišćenje vode. Ako imate crevo, usmerite jak mlaz vode prema glavama pasa, posebno prema očima i nosu onog agresivnijeg. U slučaju da nemate crevo, možete koristiti kantu vode ili bocu s raspršivačem, iako će efekat biti slabiji. Neki vlasnici koriste i vodu s malo sirćeta, jer miris može dezorijentisati pse i prekinuti borbu.
Druga opcija je stvaranje iznenadne buke, koja može iznenaditi pse i prekinuti sukob. Jak i neočekivan zvuk, poput sirene ili automobilske trube, može biti efikasan, ali u ozbiljnijim borbama ovo često nije dovoljno. Vikanje može samo pogoršati situaciju.
Ako imate pri ruci neki predmet, možete ga iskoristiti kao barijeru. Na primer, možete baciti ćebe preko pasa ili otvoriti veliki kišobran između njih. Ovo stvara fizičku prepreku dok su vaše ruke na bezbednoj udaljenosti. Možete koristiti i stolicu ili bilo koji veći predmet koji može poslužiti kao zaštita.
Fizička intervencija bi trebala biti poslednje rešenje. Ova metoda je rizična i treba je primeniti samo ako znate šta radite. Nikada ne stajte između pasa ili ih hvatate za glavu. Preporučuje se metoda u kojoj svaka osoba priđe jednom psu s leđa, uhvati ga za zadnje noge i počne da hoda unazad, podižući mu zadnji deo tela. Na taj način, pas gubi oslonac i ne može se okrenuti da ugrize. Ova metoda bi trebala biti izvedena simultano kako bi se sprečilo da jedan pas ponovo napadne drugog.
Nakon što su psi razdvojeni, nastavite da hodate unazad dok ne smestite psa u bezbedan prostor ili mu ne stavite povodac. Ako ste sami, ne koristite ovu metodu jer drugi pas može napasti vas. Nikada ne udarajte pse, jer to može samo pojačati agresiju i izazvati ozbiljnije povrede.
Nakon što se sukob završi, važno je držati pse razdvojene čak i ako deluju mirno. Proverite da li su povređeni; ujedi često izgledaju bezazleno, ali mogu biti dublji nego što se čini. U tom slučaju, odmah se obratite veterinaru. Takođe, ključno je sprečavanje sukoba. Naučite da prepoznate znake napetosti kao što su ukočeno telo, režanje ili pokazivanje zuba i odmah preusmerite pažnju psa.
Na kraju, najvažnije je da ostanete smireni, brzi i sigurni. Nikada ne rizikujte svoje zdravlje da biste prekinuli pseću tuču, jer vaša sigurnost mora biti prioritet.
