Granice su postale ključni aspekt našeg mentalnog zdravlja, posebno u izazovnim vremenima poput pandemije. Mnogi su tokom ovog perioda shvatili koliko su granice važne za očuvanje ličnog prostora, emocionalnog blagostanja i zdravih odnosa. Kada su se različiti aspekti života, kao što su posao, lični odnosi i svakodnevne obaveze, spojili u jedinstveni prostor, jasno je postalo da je potrebno postaviti jasne granice.
Stručnjaci za mentalno zdravlje naglašavaju da su granice od suštinskog značaja za svaki vid odnosa, bilo da je u pitanju partnerski, prijateljski ili porodični odnos, ali i odnos prema samom sebi. Terapeut Keti Morton ističe da granice predstavljaju zaštitu od ponašanja koje nas čini nelagodnim ili se kosi sa našom autentičnošću.
Prvi korak u postavljanju granica jeste prepoznavanje trenutaka kada su one potrebne. Naše telo često šalje signale — ukoliko se osećate nelagodno ili iscrpljeno nakon određenih interakcija, to može biti znak da je vreme za postavljanje granica. Važno je obratiti pažnju na emocije koje vas prate pre i posle određenih situacija.
Granice mogu biti različite i obuhvataju razne aspekte života. Najvažnije vrste granica uključuju:
- Mentalne i emocionalne granice – odnose se na to sa kim delimo svoja osećanja i misli, kao i na način na koji dozvoljavamo drugima da komuniciraju sa nama.
- Fizičke granice – uključuju lični prostor, dozvoljeni fizički kontakt i bliskost.
- Granice vremena i energije – definišu kako raspoređujemo svoje vreme i kada su nam potrebne pauze, kao i šta ne želimo da žrtvujemo za druge.
Postavljanje granica zahteva promišljanje i samorefleksiju. Pre nego što započnete razgovor o svojim granicama, razmislite o tome šta tačno želite da komunicirate. Izaberite pravi trenutak za razgovor, kada su emocije stabilne, i započnite razgovor na pozitivan način, kako biste olakšali prijem poruke.
Ključ uspešnog postavljanja granica je i fokusiranje na svoje ponašanje. Granice ne treba da budu način da promenite ponašanje drugih, već da definišete kako ćete vi reagovati. Na primer, možete reći: „Ne želim da komentarišemo moje izbore u ishrani. Ako to ponovo postane tema, napustiću razgovor.“
Isto tako, važno je biti blagi prema sebi tokom ovog procesa. Ako nikada niste postavljali granice, osećaćete se krivima dok ih postavljate, posebno ako su drugi navikli na to da se žrtvujete. Očekujte da će neki ljudi možda reagovati iznenađeno ili negativno. Granice se često moraju ponavljati, a ponekad ćete se suočiti sa povratkom starim navikama. Ključ je u strpljenju prema sebi i drugima.
U situacijama kada delite prostor sa drugima, kao što su partneri ili cimeri, normalno je da se granice mogu sudarati. U takvim slučajevima, važno je otvoreno razgovarati o potrebama i pronaći kompromis. Na primer, roditelji se mogu smenjivati u uzimanju pauze za odmor.
Granice ne bi trebale biti statične; one se menjaju kako se menjaju naše potrebe i okolnosti. Dopuštanje sebi da prilagodite granice kada je to potrebno je ključ za očuvanje mentalnog zdravlja. Granice nisu zidovi, već vrata koja otvaramo i zatvaramo prema sopstvenim potrebama.
U vreme kada su mnogi od nas suočeni sa izazovima, postavljanje i održavanje granica može biti važno sredstvo za zaštitu mentalnog zdravlja i očuvanje ličnog blagostanja.
