Mali biznisi predstavljaju osnovu srpske privrede, ali se suočavaju sa brojnim izazovima koji otežavaju njihov rast i razvoj. U Srbiji, preduzetnici često nailaze na složene administrativne procedure, visoke namete i nedostatak adekvatne finansijske podrške, što može biti prepreka u pokretanju i vođenju malih biznisa. O ovim problemima i novim inicijativama za unapređenje poslovnog okruženja razgovarali smo sa Marijom Suzić iz NALED-a.
Prema njenim rečima, mali biznisi čine čak 99% privrede, što ih čini ključnim faktorom za ekonomski razvoj. Istraživanje koje je NALED sproveo u saradnji sa Ipsosom pokazuje da tri četvrtine preduzetnika očekuje finansijsku podršku za nabavku opreme i materijala. Suzić ističe da je jedan od glavnih izazova sa kojim se mali biznisi suočavaju teškoća u pristupu finansijskim sredstvima. U Srbiji, finansijsko tržište nije dovoljno razvijeno, a banke često percipiraju male biznise kao rizična ulaganja, što rezultira visokim kamatnim stopama.
„Većina malih preduzetnika, čak 85%, započinje svoj biznis koristeći sopstvena sredstva,“ navela je Suzić, dodajući da to predstavlja značajan teret, naročito za one koji se bave proizvodnjom i kojima je potrebna skupa oprema. U takvim okolnostima, podrška države postaje izuzetno važna.
Ministarstvo privrede svake godine raspisuje konkurse za podršku malim preduzetnicima, međutim, najčešće se ta podrška ne odnosi na početak poslovanja. „Postoje programi namenjeni mladima do 35 godina koji žele da započnu svoj biznis, ali se često dešava da se programi zatvore pre roka zbog velikog interesa,“ dodaje Suzić. Ova situacija ukazuje na potrebu za dodatnom podrškom preduzetnicima, kako prilikom pokretanja, tako i tokom daljeg razvoja poslovanja.
Osim državnih institucija, značajnu podršku malim biznisima pružaju i međunarodne organizacije. Na primer, Fond za razvoj u saradnji sa Evropskom investicionom bankom nudi finansijska sredstva malim preduzetnicima. Iako postoje različiti programi podrške, Suzić naglašava da i dalje postoji nedostatak sredstava, sudeći po broju prijava na raspisane konkurse.
U martu ove godine, NALED je osnovao savet za male biznise, koji ima za cilj da bude radno telo koje pruža podršku preduzetnicima. Ovaj savet bi trebao da postane forum za dijalog između preduzetnika, institucija i stručnjaka, kako bi se unapredilo poslovno okruženje i olakšao pristup finansijskim sredstvima.
Suzić ističe da je saradnja između malih biznisa i organizacija poput NALED-a ključna za rešavanje problema s kojima se preduzetnici suočavaju. „Postoje inicijative koje mogu promeniti sliku poslovnog okruženja u Srbiji, ali je potrebno više angažovanja i podrške kako bi se te inicijative realizovale,“ naglašava ona.
U zaključku, mali biznisi su od suštinskog značaja za razvoj srpske privrede, ali se suočavaju s mnogim izazovima. Pored državne podrške, saradnja sa međunarodnim institucijama i jačanje dijaloga između preduzetnika i vlasti mogu doprineti stvaranju povoljnijeg poslovnog okruženja. Samo kroz zajedničke napore može se obezbediti da mali biznisi postanu pravi motor ekonomske stabilnosti i rasta u Srbiji.
