Iako se često govori o visokom krvnom pritisku kao ozbiljnom zdravstvenom riziku, nizak krvni pritisak, ili hipotenzija, takođe može biti veoma opasan, naročito kada se javi iznenada. Pad pritiska može izazvati vrtoglavicu, zamućen vid, slabost, pa čak i nesvesticu, što je posebno opasno u pokretu, na ulici ili tokom vožnje. Telo tada ne dobija dovoljno krvi bogate kiseonikom, posebno mozak, što može dovesti do kratkotrajnog gubitka svesti i ozbiljnih povreda usled pada.
Jedna od prvih i najefikasnijih reakcija na osećaj vrtoglavice je promena položaja tela. Ako stojite – odmah sedite, po mogućstvu na stabilnu površinu, a još bolje ako možete da legnete. Ležeći položaj omogućava srcu da lakše pumpa krv do mozga. Ako ste već u sedećem položaju, spustite glavu među kolena, a ako ležite – podignite noge iznad nivoa srca. Tako olakšavate cirkulaciju i smanjujete verovatnoću da izgubite svest. Nikako nemojte naglo ustajati ili se oslanjati na nestabilne površine.
Dehidracija je jedan od najčešćih uzroka niskog krvnog pritiska. Kada telo nema dovoljno tečnosti, volumen krvi se smanjuje, a to otežava rad srca i snižava pritisak. Već i nekoliko gutljaja vode može pomoći da se pritisak podigne. Idealno je piti vodu u malim količinama tokom dana. Ukoliko ste često izloženi naporima, vrućini ili ste imali gastroenteritis, obavezno povećajte unos vode, čajeva i prirodnih sokova.
Toplota širi krvne sudove i usporava cirkulaciju, što dodatno snižava pritisak. Ako vam je vruće, sklonite se sa sunca, otvorite prozor ili uključite ventilator ili klimu. Čak i stavljanje vlažne, hladne krpe na potiljak može pomoći da se telo osveži i da se krvni sudovi postepeno vrate u ravnotežu. Ako imate pristup rashlađenom prostoru – ostanite tu dok simptomi ne prođu.
So može pomoći u podizanju krvnog pritiska, jer natrijum zadržava tečnost i povećava volumen krvi. Ako nemate dijagnozu hipertenzije, povremeni slani obrok može pomoći da se osećate bolje. To može biti čaša bujona, parčence sira, slani keks ili par maslina. Ipak, izbegavajte preterivanje jer dugoročno povećan unos soli može negativno uticati na bubrege i krvne sudove.
Naglo ustajanje iz ležećeg ili sedećeg položaja može izazvati takozvanu ortostatsku hipotenziju – trenutni pad pritiska usled gravitacije. To se dešava jer telo ne stigne dovoljno brzo da reguliše protok krvi. Da biste to izbegli, prvo sedite na ivici kreveta nekoliko sekundi, pa se tek onda uspravite. Isto pravilo važi i za ustajanje iz fotelje, iz automobila ili sa poda.
Mnogi ljudi možda nisu svesni rizika koje niskog krvnog pritisak može predstavljati, ali je važno obratiti pažnju na simptome i reagovati pravovremeno. Hipotenzija može biti znak drugih zdravstvenih problema, pa je uvek najbolje konsultovati se sa lekarom ako se simptomi javljaju često ili su teži. Na kraju, briga o hidrataciji, izbegavanje naglih pokreta i održavanje zdravih navika mogu značajno pomoći u održavanju stabilnog krvnog pritiska i opštem zdravlju.
