Povišen krvni pritisak kod pasa, poznat kao sistemska hipertenzija, predstavlja ozbiljan zdravstveni problem koji se često razvija neprimetno. Psi mogu izgledati zdravo, biti aktivni i srećni dok se u njihovom organizmu polako povećava opterećenje na krvne sudove i vitalne organe. Ova ‘tiha’ priroda hipertenzije čini je posebno opasnom, jer ne uzrokuje trenutnu bol ili vidljive simptome sve dok ne izazove ozbiljne posledice.
Krvni pritisak je sila kojom krv deluje na zidove arterija, a meri se kroz dve vrednosti: sistoličku, koja se javlja kada se srce steže, i dijastoličku, kada se srce opušta. U veterinarskoj praksi, najčešće se prati sistolički pritisak, jer je dijastolički kod pasa teže precizno izmeriti. Normalne vrednosti sistoličkog pritiska kod pasa su ispod 150 mmHg, dok se pritisak iznad 180 mmHg smatra hipertenzijom. Važno je napomenuti da je za dijagnozu potrebna dosledno povišena vrednost, jer jedan povišeni pritisak, naročito u stresnim situacijama, nije dovoljan za postavljanje dijagnoze.
Jedan od prvih simptoma hipertenzije kod pasa može se manifestovati kroz promene u očima. Mrežnjača može biti oštećena, što može dovesti do krvarenja unutar oka ili čak naglog gubitka vida. Pas koji je juče normalno reagovao može danas postati dezorijentisan i nesiguran. Osim očiju, bubrezi su takođe ozbiljno ugroženi; povišen pritisak dodatno oštećuje bubrežno tkivo, što može pogoršati postojeće bolesti bubrega i dovesti do krvi u mokraći. Krvarenje iz nosa bez jasnog uzroka takođe može biti znak hipertenzije.
U slučaju da su pogođeni mozak i nervni sistem, posledice mogu biti još ozbiljnije, uključujući promene u ponašanju, dezorijentaciju, slabost, napade, pa čak i komu. Ova opasnost dovodi do toga da se hipertenzija često naziva „tihim ubicom“, jer prvi simptomi mogu biti već nastale komplikacije.
Kontrola hipertenzije kod pasa zahteva sveobuhvatan pristup. Cilj terapije je sprečiti oštećenje organa i smanjiti rizik od ozbiljnih komplikacija. Mnogi psi, čak i kada se osnovna bolest stabilizuje, zahtevaju dugotrajnu terapiju za snižavanje pritiska. U veterinarskoj praksi se često koriste ACE inhibitori, kao što je enalapril, i blokatori kalcijumskih kanala, poput amlodipina. U akutnim situacijama, kada je pritisak izuzetno visok, primenjuju se lekovi brzog dejstva uz strogo veterinarsko praćenje.
Nakon uvođenja terapije, kontrola se sprovodi kroz nekoliko nedelja sa ciljem da se postigne sistolički pritisak ispod 150 mmHg. Dalje provere se obavljaju periodično, svaka nekoliko meseci, uključujući analize krvi i urina kako bi se pratila funkcija bubrega i moguće neželjene efekte lekova. Vlasnici pasa imaju ključnu ulogu u redovnim kontrolama, smanjenju stresa i pridržavanju preporučene terapije.
U zaključku, povišen krvni pritisak kod pasa je ozbiljna, ali često zanemarena bolest koja zahteva pažnju i proaktivni pristup. Vlasnici pasa treba da budu svesni simptoma i da redovno proveravaju zdravstveno stanje svojih ljubimaca kako bi sprečili ozbiljne komplikacije. Praćenje krvnog pritiska i pravovremena intervencija mogu značajno poboljšati kvalitet života i zdravlje pasa koji pate od hipertenzije.
