U nedavnom obraćanju, albanski premijer Edi Rama uporedio je situaciju zemalja kandidata za članstvo u Evropskoj uniji sa dramom „Čekajući Godoa“ Samjuela Beketa, gde protagonisti čekaju nešto što se nikada ne događa. Na samitu EU–Zapadni Balkan u junu 2022. godine, Rama je izjavio: „Albanija je Estragon, a Evropska unija je Semjuel Beket“, ističući frustraciju koju mnoge zemlje kao što su Albanija, Srbija, Crna Gora i Severna Makedonija osećaju zbog sporog procesa pridruživanja EU.
Trenutno, devet zemalja sa statusom kandidata za članstvo u EU nalazi se u različitim fazama pristupnog procesa. Od njih, sedam je otvorilo pristupne pregovore, što je poslednji korak na putu ka članstvu. Ipak, proces je stagnirao, a to se može pripisati sporosti institucija u Briselu, počevši od vremena kada je Evropsku komisiju predvodio Žan-Klod Junker.
Zemlje Zapadnog Balkana već godinama rade na usklađivanju svojih politika i sprovođenju reformi koje su neophodne za napredak. Albanija i Srbija su zahtev za članstvo podnele 2009. godine, dok je Crna Gora to učinila 2008. godine. Severna Makedonija čeka na odgovor od 2004. godine. Ova situacija izaziva frustraciju među liderima i građanima, posebno uzimajući u obzir da su prošle godine proširenja bile obeležene sporim napretkom.
Hrvatska, koja je poslednja zemlja koja je pristupila EU 2013. godine, čekala je deset godina od podnošenja zahteva do konačnog pristupanja, dok su Rumunija i Bugarska na to čekale čak 12 godina. U međuvremenu, situacija u regionu se dodatno zakomplikovala usled rata u Ukrajini i brzih geopolitičkih promena koje su podstakle obnovljeni pritisak na EU da nastavi proces proširenja.
Proširenje ka jugoistoku Evrope se smatra ključnim spoljnopolitičkim instrumentom EU. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen nazvala je proširenje „ponovnim ujedinjenjem Evrope“. Ipak, istraživači ukazuju na to da postoji usporavanje procesa proširenja u odnosu na retoriku koju čujemo od visokih zvaničnika EU. Teona Lavrelašvili iz Centra za evropske studije Vilfrid Martens naglašava da je postati član EU postalo mnogo zahtevnije nego ranije.
Zemlje kandidati moraju da ispune niz kriterijuma poznatih kao Kriterijumi iz Kopenhagena, koji su uspostavljeni 1993. godine, a konačna odluka o prijemu zavisi od jednoglasnog dogovora svih 27 država članica. Evropska komisija će uskoro predstaviti paket za proširenje za 2025. godinu, koji će uključivati godišnju studiju o napretku zemalja kandidata.
Međutim, postoje zabrinutosti među postojećim članicama EU u vezi sa kohezijom i strah da bi proširena EU mogla napredovati još sporije u oblastima koje zahtevaju jednoglasnost. Institucionalna struktura EU trenutno predstavlja izazov, jer sve odluke moraju biti donete konsenzusom, što dodatno otežava proces.
Tokom godina, jedan od predloga za prevazilaženje ove blokade bio je dodeljivanje članstva novim članicama bez prava veta. Iako o ovom predlogu trenutno nema diskusija, stručnjaci ukazuju na mogućnost da se situacija promeni. Stiven Blokmans iz Centra za evropske političke studije smatra da bi takvo rešenje moglo olakšati donošenje odluka među članicama i obezbediti brži napredak za nove članice.
U zaključku, situacija sa zemljama kandidatima za članstvo u EU ostaje složena i izazovna. U svetlu geopolitičkih promena i unutrašnjih izazova EU, važno je pronaći ravnotežu između proširenja i očuvanja efikasnosti institucija unutar bloka. Dok se čeka na konkretne korake, zemlje Zapadnog Balkana nastavljaju da se bore sa izazovima i nadama za buduće članstvo.
