Velika nesreća u životu nije uvek povezana sa teškim događajima koji nam se dešavaju. Prava nesreća nastaje kada ne dočekamo te situacije na pravi način. Kada prihvatimo bilo koju teškoću kao nešto što je pod Božjom promisli, kao deo Božijeg plana za naše dobro, tada stres postaje nebitan. Tako, iako se suočavamo sa izazovima, možemo ih doživeti kao priliku za rast, a ne kao izvor stresa.
Kada čovek stupa u zrelije godine, često postaje svestan odgovornosti koju nosi za svoj život, što može dovesti do stresa. Međutim, kada se preda Bogu, taj stres može nestati. Mnogi vernici tvrde da predavanje Bogu donosi mir i sigurnost. Kao što se dete prepušta svom ocu, tako i odrasli mogu pronaći utehu u Božijem vođstvu. Osećaj sigurnosti koji dolazi s tim predanjem je dublji od onoga što deca doživljavaju kada mirno spavaju u naručju svojih roditelja, jer veruju da ih Bog čuva.
Naravno, predanje Bogu ne znači da čovek ne treba da radi ili se trudi. Naprotiv, trud i rad su deo života, ali ono što iscrpljuje ljude nije fizički rad, već stres koji nastaje iz nesigurnosti i unutrašnjih borbi. Stres je često rezultat nesposobnosti da se oslobodimo briga i prepuštanja Božjoj kontroli.
Ono što Bog traži od nas jeste da mu damo sebe, da se prepustimo njegovoj volji. Ukoliko sami upravljamo svojim životima, naš duh može ostati nemiran i uznemiren. Samo kada se prepustimo Božjoj promisli, možemo pronaći mir. Bez obzira na to koliko se trudili da kontroliramo situacije, uvek će postojati nepredviđeni izazovi. Kada se oslonimo na Boga, možemo biti sigurni da nas On vodi i da ne može doći do neuspeha u njegovim planovima.
Čak i kada se suočavamo s teškim vremenima, kada se čini da se sve raspada, mir u Bogu može ostati prisutan. Bog ne poznaje kraj, bezizlazne situacije ili smrt; On je izvor nade i spasenja. Mnogi ljudi danas pate od stresa jer ne mogu da žive u miru sa sobom. Unutrašnji mir dolazi kada smo pomireni sa sobom i ne bježimo od tišine ili introspekcije.
U modernom svetu, ljudi često beže od trenutaka tišine i sabranosti, jer se plaše da budu sami sa svojim mislima. Ovaj strah može dovesti do gnjavaže i unutrašnjeg nemira. Pravi izazov leži u tome da se suočimo sa sobom i pronađemo mir unutar sebe.
Koreni stresa često leže u neispunjenim željama i samoljublju. Stres se javlja kada se naše želje ne ostvaruju, a ponizni ljudi su često zaštićeni od stresa, jer ne očekuju previše od života. Razumevanje da je stres rezultat nesavršenosti naših očekivanja može nam pomoći da se oslobodimo pritiska i pronađemo unutrašnji mir.
Savremeni čovek traži mir u raznim tehnikama i metodama, ali pravi odgovor leži u vraćanju duhovnim vrednostima i ritmu Crkve. Tamo se srce može smiriti i pronaći pravi smisao života. Bog nam uvek daje ono što je najbolje za nas, a kada volimo u Hristu, učimo da gledamo na svet kroz prizmu Božijeg lika u svima nama, umesto da se fokusiramo na slabosti drugih.
U ovom svetu u kojem stres i nesigurnost postaju sve prisutniji, važno je potražiti mir u Bogu. Predanje Bogu nije znak slabosti, već snage koja donosi unutrašnji mir i stabilnost. Svako od nas može se osloboditi stresa kada se prepusti Božjoj ljubavi i vodi, jer u Bogu nema ničega što ne može biti dobro.
