Magnetno polje naše planete moglo bi imati ključnu ulogu u usmeravanju čestica iz Zemljine atmosfere na površinu Meseca, pokazuju rezultati nedavne naučne studije koju je objavio australski portal Sciencealert. Istraživanje je otkrilo iznenađujuće bogatstvo isparljivih elemenata u lunarnom regolitu, koji su doneti sa Meseca tokom misija Apolo. Ova fina, kamenita prašina prekriva površinu Meseca i sadrži značajne količine elemenata poput azota.
Prethodne teorije sugerisale su da solarni vetar može biti izvor ovih isparljivih elemenata, ali to samo po sebi ne objašnjava prisutne nivoe, posebno kada je reč o azotu. Takođe, sitni meteoriti koji udaraju u Mesec mogli bi uticati na promene na njegovoj površini. Zemljina atmosfera je ranije razmatrana kao potencijalni izvor ovih elemenata, ali su naučnici smatrali da bi to bilo moguće samo pre nego što je magnetno polje planete postalo dovoljno snažno da zadrži većinu atmosferskih čestica.
Nova studija, koju su sproveli astrofizičari sa Univerziteta u Ročesteru, preispitala je ovu pretpostavku. Tim istraživača simulirao je dva različita scenarija kako bi utvrdio koji od njih najbolje odgovara podacima. Prvi model predstavljao je „ranu Zemlju“ bez magnetnog polja i sa jačim solarnim vetrom, dok je drugi model prikazivao „modernu Zemlju“ sa snažnim magnetnim poljem i slabijim solarnim vetrom. Iznenađujuće, scenario moderne Zemlje bolje je odražavao opise podataka, sugerišući da je trenutna konfiguracija magnetnog polja ključna za razumevanje procesa.
Solarni vetar izbacuje naelektrisane čestice iz atmosfere, koje se kreću duž linija magnetnog polja naše planete. Međutim, Zemljina magnetosfera nije savršena sfera, već je oblikovana poput repa komete zbog stalnog pritiska solarnog vetra. Kada Mesec prolazi kroz ovaj rep, čestice se talože na njegovoj površini, što doprinosi stvaranju isparljivih elemenata u lunarnom regolitu.
Prethodne studije su sugerisale da bi sličan mehanizam mogao doprineti dostavljanju kiseonika na Mesec, stvaranju vode, pa čak i formiranju rđe. Nova istraživanja ukazuju da ovaj proces traje milijardama godina, omogućavajući dovoljno vremena za akumulaciju isparljivih čestica u lunarnom regolitu. Uzimajući u obzir drastične promene u Zemljinoj atmosferi tokom ovog perioda, na površini Meseca mogla bi se sačuvati vredna vremenska kapsula istorijskih podataka.
Ova otkrića ne samo da proširuju naše razumevanje procesa koji oblikuju Mesec, već i otvaraju nova pitanja o mogućim izvorima i mehanizmima koji utiču na njegovu površinu. S obzirom na to da je Mesec često korišćen kao odskočna daska za buduće misije na Mars i dalje, razumevanje ovih procesa može biti ključno za planiranje i istraživanje.
Naučnici će nastaviti da proučavaju podatke kako bi bolje razumeli interakcije između Zemljinog magnetnog polja, atmosfere i lunarnih površina. Ova istraživanja mogu pružiti važne uvide u to kako se planete formiraju i razvijaju tokom vremena, a takođe mogu pomoći u razvoju tehnologija koje bi omogućile ljudima da žive i rade na Mesecu u budućnosti.
Dok se istraživanja nastavljaju, naučnici se nadaju da će otkriveni podaci dovesti do novih saznanja o istoriji naše planete i Meseca, kao i o univerzalnim procesima koji oblikuju svemir.
