Slavni srpski naučnik Nikola Tesla, poznat po svojim revolucionarnim otkrićima u oblasti elektrotehnike, samo je jednom imao priliku da poseti Beograd. Njegov jedini boravak u prestonici Srbije bio je od 1. do 3. juna 1892. godine, kada je stigao na poziv Đorđa Stanojevića, rektora Beogradskog univerziteta. Ova poseta je ostavila dubok trag u srpskoj naučnoj zajednici i kulturi, a Tesla je tom prilikom doživeo veličanstven doček od strane svojih sunarodnika.
Na dan njegovog dolaska, Tesla je bio primljen u audijenciju kod kralja Aleksandra Obrenovića, koji mu je tom prilikom uručio orden Svetog Save. Sledećeg dana, Tesla je održao čuveni pozdravni govor u zgradi rektorata, obraćajući se studentima i profesorima beogradske Velike škole. U svom govoru, Tesla je naglasio važnost očuvanja srpskog identiteta i ponosno istakao da je ostao Srbin čak i kada se nalazi daleko od svoje domovine.
„Ja sam, kao što vidite i čujete, ostao Srbin i preko mora, gde se ispitivanjima bavim. To isto treba da budete i vi i da svojim znanjem i radom podižete slavu Srpstva u svetu,“ rekao je Tesla, naglašavajući značaj obrazovanja i nauke za napredak društva. Njegove reči su odjeknule među prisutnima, koji su bili oduševljeni njegovim entuzijazmom i posvećenost svojoj domovini.
Tokom boravka u Beogradu, Tesla je održao niz predavanja i susreta, gde je strastveno govorio o svojim istraživanjima i idejama. Njegova vizija o elektrifikaciji Srbije postala je stvarnost, jer je zahvaljujući Teslinim naporima i znanju, u Srbiji počela izgradnja elektrana. Prva elektrana na Đetinji, kod Užica, puštena je u rad 1901. godine, obeležavajući početak elektrifikacije zemlje. Tesla je bio ključna figura u ovom procesu, a njegova inovativna rešenja su doprinela modernizaciji Beograda koji je, zahvaljujući njemu, zasvetleo.
U jednom od svojih emotivnih istupa, Tesla je izjavio: „Ja osećam mnogo više nego što mogu da kažem. Stoga Vas molim da jačinu mojih osećanja ne merite po slabosti mojih riječi.“ Ove reči oslikavaju njegovu duboku povezanost sa domovinom i težnju da doprinese napretku čovečanstva. Tesla je verovao da, ukoliko ostvari svoje ideale, to može doneti dobročinstvo za celo čovečanstvo, a posebno za njegov narod.
Iako je boravak Nikole Tesle u Beogradu bio kratkotrajan, ostavio je značajan uticaj na razvoj naučne zajednice u Srbiji. Iako je 12. septembra 1892. godine dobio priznanje engleskog udruženja inženjera i naučnika, kao i počasnu titulu doktora na Univerzitetu Kolumbija, Tesla se suočio sa izazovima prilikom izbora za redovnog člana Srpske kraljevske akademije. Iako nije prošao na izboru 1892. godine, postao je dopisni član 1894. godine, a redovni član tek 1937. godine.
Tesla je svojim radom i postignućima ostavio neizbrisiv trag u istoriji nauke i tehnologije, ali i u srcima svojih sunarodnika. Njegova poseta Beogradu ostaje simbol borbe za znanje, inovacije i očuvanje identiteta, a njegov poziv na učenje i rad i dalje inspiriše generacije mladih naučnika i istraživača. Bez sumnje, Tesla je bio i ostao jedan od najznačajnijih Srba u svetu, čija dostignuća prevazilaze granice vremena i prostora.
