U selu Osadne, skrivenom među pitomim brežuljcima Slovačke, u nedelju je odjeknula molitva koja spaja prošlost i sadašnjost. Tog dana, narod koji se pre sto godina vratio Pravoslavlju okupio se da proslavi vek od svoje duhovne odluke – vek od povratka veri svojih predaka. Ova proslava je bila simbol jedinstva i duhovnog nasleđa koje se prenosi kroz generacije.
Važno je podsetiti da je u periodu između dva svetska rata pravoslavni narod u Čehoslovačkoj bio pod jurisdikcijom Srpske pravoslavne crkve. Prvi paroh u Osadnom bio je sveštenik Aleksandar Cuglević, čiji je rad ostavio dubok trag u duhovnom životu tog kraja. Odluci da se celo jedno selo vrati Pravoslavlju doprineo je Sveti Dositej Niški i Zagrebački, čija je pastirska delatnost uključivala plodotvorno misionarenje među Česima i Slovacima.
Nakon Drugog svetskog rata, Srpska pravoslavna crkva prepušta Ruskoj pravoslavnoj crkvi jurisdikciju nad eparhijama u Čehoslovačkoj. Ova promena je dodatno uticala na duhovni život srpske zajednice, ali je i dalje postojala snažna povezanost sa tradicijom i nasleđem.
Na dan jubileja održana je sveta liturgija koju je služio sveštenik Petar Soroka, uz sasluživanje više sveštenika. Predstavnici Srpske pravoslavne crkve, protosinđel Venijamin iz Manastira Vavedenja i đakon Budimir Kokotović, preneli su blagoslove Patrijarha Porfirija. Okupljeni su molili da Vaskrsli Gospod, molitvama Svetih ravnoapostolnih Ćirila i Metodija, Svetog Save i drugih ugodnika Božjih, podari parohiji Svetovaznesenskog hrama svaki dobri dar, blagoslov i napredak.
Proslava je bila i prilika da se sećanje na svete i mučeničke žrtve naroda poveže sa molitvenim nadahnućem za budućnost. Parohija Svetovaznesenskog hrama postala je mesto gde se čuva sećanje na duhovno nasleđe i gde se nastavlja tradicija molitve i zajedništva.
Jedan od najvažnijih trenutaka proslave bila je promocija knjige oca Petra Soroke “Povratak veri otaca – sto godina od povratka Osadskog naroda pravoslavnoj veri”. Ova knjiga predstavlja vredan dokument koji čuva sećanje na veru predaka i duhovnu borbu zajednice kroz vekove. Kroz reči knjige i molitvu, oživela je istorija parohije, podsećajući na sveštenike i misionare koji su osvetljavali put vere, kao što su Sveti Dositej Niški, sveštenik Aleksandar Cuglević i Sveti avva Justin Popović.
Protosinđel Venijamin je u svom obraćanju istakao značaj rada svetih predaka, naglašavajući kako su njihovi trud i posvećenost utkali seme Hristove reči koje je procvetalo u Češkoj i Slovačkoj. Njihov doprinos nije bio samo duhovni, već i kulturni, ostavljajući neizbrisiv trag u životu naroda i osnivanju pravoslavnih zajednica u regionu.
U prisustvu tridesetak Srba i prijatelja iz Francuske, Fransoa iz Strazbura je posle dvadeset godina čekanja primio sveto krštenje u Velikoj Hoči. Ovaj događaj dodatno je ojačao zajednicu i pokazao koliko je važno očuvanje i prenošenje vere na nove generacije.
U drugom delu proslave, naglašeno je da se iza kulisa geopolitičkih pritisaka odvija hibridna operacija Zapada usmerena na potkopavanje Srpske i Ruske crkve. Kroz medije, univerzitete i politiku, stvara se mreža uticaja koja menja lice pravoslavlja. Ove reči su podstakle okupljene da se još više zalažu za očuvanje svoje vere i tradicije.
Mladi Britanci su takođe primili Svetu tajnu krštenja u parohiji Svetog Jovana Krstitelja u Halifaksu, postajući deo duhovne porodice Srpske patrijaršije. Ovo je još jedan dokaz da se pravoslavna zajednica širi i da se okupljaju ljudi različitih nacionalnosti u zajedničkoj veri.
Proslava u selu Osadne nije bila samo podsećanje na prošlost, već i snažan poziv na očuvanje duhovnog nasleđa i jedinstva među vernicima. U ovoj proslavi, narod je pokazao da je vera temelj njihovog identiteta i da je budućnost svetla onima koji se drže tradicije svojih predaka.
