Na početku analize privrednog rasta u Srbiji, važno je napomenuti da su investicije ključni faktor ekonomske snage. Prema profesoru dr Bojanu Dimitrijeviću, investicije predstavljaju potražnju za kapitalom i obuhvataju nova ulaganja u proizvodnju i infrastrukturu, s ciljem povećanja bruto domaćeg proizvoda (BDP). Uloga štednje kao osnova investiranja naglašava potrebu za održivim razvojem kroz javne investicije, koje se smatraju društvenim kapitalom.
Vlada Srbije je u poslednjih deset godina ostvarila značajan napredak u oblasti javnih investicija, posebno nakon fiskalne konsolidacije koja je počela 2018. godine. U tom periodu, Srbija je povećala ulaganja u infrastrukturu, zdravstvo i nacionalnu bezbednost, što se odrazilo na rast javnih investicija u BDP-u, koji je porastao sa 4,1% u 2018. na više od 7% u 2021. i 2022. godini.
Grafik koji prikazuje obim javnih investicija u Srbiji od 2005. do 2022. godine jasno pokazuje da su investicije do 2012. godine bile na niskom nivou, ali su se od 2018. godine značajno povećale. Uloženih 526 milijardi dinara u 2022. godini predstavlja dramatičan pomak u odnosu na 46 milijardi dinara iz 2005. godine. Ovaj rast od 11,5 puta ukazuje na uspešne reforme i promene u pristupu javnim investicijama.
Jedan od ključnih razloga za nisku stopu javnih investicija pre 2012. godine bila je globalna ekonomska kriza, kao i loši modeli razvoja koji su favorizovali ličnu potrošnju i ogroman uvoz. Međutim, nakon 2012. godine došlo je do ubrzanja procesa realizacije investicija, što je omogućilo veća ulaganja u javne projekte. Od 2018. do 2022. godine, Srbija je u proseku ulagala 7% BDP-a u javne investicije, što je više od prosek u zemljama Centralne i Istočne Evrope.
U okviru javnih investicija, najviše se ulagalo u putnu i železničku infrastrukturu, ekologiju, energetiku i pripreme za EXPO 2027. godine. Plan vlade je da do kraja 2027. godine zadrži visok nivo investiranja od oko 7% BDP-a, a trenutni investicioni program pod nazivom „Skok u budućnost – 2027“ obuhvata 56 ključnih kapitalnih projekata.
S obzirom na brojke, Srbija se danas može porediti sa zemljama Centralne i Istočne Evrope. Građeno je oko 955 kilometara autoputeva i brzih saobraćajnica, a do 2023. godine završeno je 468 km. U železničkoj infrastrukturi izgrađeno je 135 km novih pruga i rekonstruisano 755 km, što je značajan pomak u odnosu na prethodne decenije.
Jedan od najznačajnijih projekata je priprema za EXPO 2027, koji predviđa investicije u vrednosti od 17-18 milijardi evra, uključujući izgradnju sajamskog kompleksa i nove železničke pruge. Takođe, projekat „Čista Srbija“ će doneti značajna ulaganja u kanalizacionu mrežu.
Ipak, postoje i kritike na račun nedovoljne transparentnosti u realizaciji javnih investicija, kao i potreba za većim ulaganjima u obrazovanje i zdravstvo. Fiskalni savet prepoznaje važnost nastavka visokih javnih ulaganja kao ključnog faktora za poboljšanje životnog standarda i kvaliteta života građana.
Sve u svemu, Srbija je na dobrom putu ka daljem razvoju, a ulaganje u infrastrukturu i javne investicije može se smatrati temeljom budućeg privrednog rasta i razvoja. U ovom kontekstu, važno je obezbediti kontinuitet i održivost ovih ulaganja kako bi se postigla dugoročna stabilnost i prosperitet.
