Danasnja beseda vladike Nikolaja Velimirovića osvrće se na značaj Slovu Božjem, večnom Sinu, kroz kojeg je sve stvoreno i bez kojeg ništa ne bi postojalo. U ovoj dubokoj teološkoj analizi, vladika naglašava kako to Slovo, koje je od samog početka u Bogu i zauvek jedno sa Ocem i Duhom Svetim, ulazi u ljudsku istoriju oblačeći se u telo da bi došlo među ljude.
Kroz tajnu utelovljenja, otkriva se svetlost koja razgoni tamu greha i smrti, predstavljajući smisao postojanja. Vladika ističe da stvaranje i spasenje nisu odvojene priče, već jedna ista istina, koja se oslanja na Hrista kao večnog Slovu Božjem. Ovo naglašava da je sve stvoreno kroz reč Božju, koja je uvek bila prisutna u Bogu.
U svom obraćanju, vladika citira Jevanđelje po Jovanu rečima: „Ono bješe u početku u Boga. Sve je njime postalo.“ Ova izjava naglašava da je Slovo Božje, koje je Mudrost Božja, postojalo od samog početka, jednobitno sa Ocem, ali ipostasno različito. Kada se razmatra pojam „u početku“, vladika objašnjava da to implicira da je Slovo Božje bilo prisutno pre stvaranja sveta, a postalo je telo kada je došlo među ljude.
Vladika dalje razmatra kako je sve, od neba i zemlje do svih stvorenja, postalo Njime, dok je ono još uvek bilo nevaploćeno u Bogu. Bez ovog Slovu Božjeg, ništa ne bi postojalo. On je život i svetlost, a svetlost koja svetli u tami ne može biti obuzeta tamom. Ova tama predstavlja greh i smrt, koja nikada ne može nadvladati svetlost Božju.
S obzirom na to da je Slovo Božje postalo telo, vladika objašnjava da se ono nije udaljilo od Oca i Duha Svetoga. Trojica božanska ostaju nerazdelna, a Slovo se samo zaogrnulo telom i dušom ljudskom kako bi se moglo približiti ljudima i doneti spasenje. Ova ideja o Božjem utelovljenju je duboko uzbudljiva i predstavlja srž hrišćanskog verovanja.
Vladika takođe naglašava tajnu Božjeg utelovljenja kao nešto što je umilno i neiskazano čudno. Ukazuje na važnost prihvatanja ove tajne srcem kako bi se lakše razumela umom. Ova perspektiva o Božjem Slovu i njegovoj ulozi u stvaranju i spasenju poziva na dublje razumevanje odnosa između Boga i čoveka.
Na kraju besede, vladika se obraća Gospodu kao Spasitelju, pozivajući na milost i spas, uz molitvu za slavu Oca i radost Duha Svetoga. Ova molitva završava rečima: „Tebi slava i hvala vavek. Amin.“ Ovo je poziv na zajedništvo i poverenje u Božju reč, koja je, kako vladika naglašava, izvor svetlosti i spasenja.
U svetlu ovih reči, vernici su pozvani da razmišljaju o dubokom značaju Božjeg Slovu i njegovoj ulozi u njihovim životima. Beseda vladike Nikolaja Velimirovića ne samo da objašnjava teološke aspekte, već i inspiriše svakog pojedinca da se približi Bogu kroz razumevanje tajne utelovljenja i svetlosti koja dolazi od Njega. Ova poruka je i dalje relevantna i snažna, pozivajući sve da se otvore za Božju ljubav i spasenje.
