U sanducima Narodne biblioteke u Kozarskoj Dubici otkrivena je slika slavnog španskog umetnika Pabla Pikasa, koja je dugo bila skrivana od očiju javnosti. Ova slika, nastala 1964. godine, izazvala je veliku pažnju i interesovanje, kako među lokalnim stanovništvom, tako i među ljubiteljima umetnosti širom sveta. Mnogi su se pitali kako je ova značajna umetnička dela završila u malom gradu kao što je Kozarska Dubica, a odgovori na to pitanje su duboko ukorenjeni u političkoj istoriji tog vremena, jugoslovenskoj diplomatiji i životu jednog poznatog Dubičanina.
Direktorka Narodne biblioteke, Danijela Mandić, ističe da je slika, koja se može videti na zidu biblioteke, potvrđena kao autentična od strane stručnjaka sudskog veštaka i istoričarke umetnosti, Danka Damjanović. „Kada smo odlučili da grafiku izložimo javnosti, znajući, naravno, da će biti upravo takvih pitanja, mi smo stupili u kontakt sa Dankom Damjanović, koja je došla ovde u biblioteku, pogledala tu grafiku i utvrdila njenu autentičnost,“ rekla je Mandić za Euronews BiH.
Ova slika je deo legata Boška Šelegovića, narodne heroja Jugoslavije i istaknute društveno-političke ličnosti tog vremena, koji je bio šef kabineta maršala Tita. Tokom 1964. godine, Šelegović je bio šef delegacije na Kongresu Komunističke partije u Parizu, gde je Pikasovu grafiku izradio kao poklon za sve šefove delegacija. Ukupno 1.000 primeraka grafike je tada distribuirano, a Šelegović je jedan od njih sačuvao i kasnije poklonio svojoj rodnoj biblioteci.
U biblioteci se čuva i bogatstvo knjiga i posveta, uključujući i posvete veoma značajnih ličnosti kao što su Henri Kisindžer i Kim Il Sung, ali slika Pikasovog autoportreta posebno je dragocena. „Ljubomorno čuvamo ovu sliku i o licitaciji i prodaji ni ne razmišljamo,“ naglašava Mandić, dodajući da je ova grafika postala simbol kulturnog nasleđa i istorije Kozarske Dubice.
Otkriće slike izazvalo je posebnu pažnju medija i umetničke zajednice, a mnogi posetioci biblioteke rado dolaze da vide ovo umetničko delo. „Pikasa u Dubici – zvuči neverovatno,“ priznaje Mandić i dodaje da su mnogi bili skeptični kada je vest prvi put objavljena pre 11 godina, ali istoričari umetnosti su potvrdili njenu autentičnost, što je dodatno povećalo interesovanje.
Ova priča o Pikasovoj slici takođe postavlja pitanja o vrednosti umetnosti i njenom mestu u društvu. Kako se umetnost može povezati sa političkim kontekstom i ličnostima koje su oblikovale istoriju? Šelegović, kao važna figura u jugoslovenskoj vojsci i politici, nije samo zadržao umetničko delo, već je i doprineo njegovoj očuvanju i prenošenju na buduće generacije.
U ovom kontekstu, slika Pabla Pikasa nije samo umetničko delo, već i simbol jednog vremena, jednog mesta i jedne kulture. Ona povezuje prošlost sa sadašnjošću i postavlja temelje za buduće generacije, podsećajući ih na bogatstvo kulturnog nasleđa koje je često nevidljivo, ali duboko ukorenjeno u svakodnevnom životu.
Ova priča o Pikasovoj slici u Kozarskoj Dubici je podsetnik na to koliko je važno očuvati umetnost i kulturu, kao i na to kako se one mogu povezati sa životima i sudbinama pojedinaca. U vremenu kada se često zaboravlja na značaj umetnosti, ovakvi primeri osvežavaju našu svest o njenoj vrednosti i značaju u oblikovanju identiteta zajednice.
