Ruska salata je omiljeno novogodišnje jelo mnogih Srba, koje se tradicionalno servira na prazničnim stolovima. Ovo ukusno jelo, poznato po svojoj kremastoj teksturi i raznovrsnim sastojcima, ima zanimljivu istoriju porekla i imena.
Ruska salata, poznata i kao Olivije salata, prvi put je pripremljena u Moskvi tokom 1860-ih godina. Njen tvorac bio je francuski kuvar Lusijen Olivije, koji je radio u uglednom restoranu „Hermitage“. Olivije je bio poznat po svojoj kreativnosti i inovativnosti u kuhinji, a njegova salata brzo je postala hit među moskovskim aristokratama.
Originalni recept za Olivije salatu bio je tajna koju je Olivije čuvao do kraja svog života. Međutim, neki od sastojaka koji su se koristili u originalnoj verziji uključivali su kapar, rakove, kavijar, fazana i tartufe. Ovi luksuzni sastojci činili su salatu ekskluzivnom i dragocenom, dostupnom samo elitnim gostima restorana.
Kada je Olivije umro 1883. godine, recept za njegovu slavnu salatu nije bio otkriven. Međutim, njegovi saradnici su pokušali da rekonstruišu recept na osnovu sećanja i eksperimentisanja. Tako je nastala varijanta salate koja je postala poznata kao ruska salata. Vremenom su se sastojci prilagodili dostupnosti i ukusima različitih zemalja, ali osnovna ideja o kremastoj salati sa raznovrsnim sastojcima ostala je ista.
Ime „ruska salata“ potiče od zemlje porekla – Rusije. Kako je salata prvi put pripremljena u Moskvi, prirodno je da je dobila ime po zemlji u kojoj je nastala. Međutim, zanimljivo je da se ova salata u Rusiji retko zove „ruska salata“. Umesto toga, češće se koristi ime „Olivije salata“ u čast svog tvorca, Lusijena Olivijea.
Kada je salata postala popularna van Rusije, mnoge zemlje su je prilagodile svojim ukusima i dostupnim sastojcima. U Italiji, na primer, ruska salata se zove „insalata russa“ i često se servira kao prilog uz druga jela. U Španiji je poznata kao „ensaladilla rusa“ i često se servira sa tunjevinom ili školjkama. U Srbiji, kao i u mnogim drugim zemljama bivše Jugoslavije, ruska salata je omiljeno jelo, posebno tokom novogodišnjih praznika.
Popularnost ruske salate u Srbiji može se pripisati njenoj univerzalnoj privlačnosti i mogućnosti prilagođavanja. Srpska verzija ruske salate obično uključuje krompir, šargarepu, grašak, krastavce, majonez i ponekad jaja. Ovi sastojci su lako dostupni i omogućavaju da se salata pripremi brzo i jednostavno, što je idealno za praznične pripreme.
Ruska salata je takođe popularna zbog svoje fleksibilnosti. Može se servirati kao predjelo, prilog ili čak glavno jelo, u zavisnosti od prilika. Njen ukus i tekstura čine je savršenim dodatkom svakom prazničnom stolu, a mnogi Srbi ne mogu da zamisle Novu godinu bez nje.
Pored toga, ruska salata ima sentimentalnu vrednost za mnoge porodice. Pripremanje ove salate često je tradicionalni deo prazničnih priprema, gde se članovi porodice okupljaju u kuhinji da zajedno kuvaju i uživaju u zajedničkom vremenu. Ovo zajedničko iskustvo dodatno pojačava vezu između članova porodice i čini rusku salatu još posebnijom.
U Srbiji, ruska salata nije samo jelo, već simbol okupljanja i zajedništva. Bez obzira na to da li je servirana na slavlju, rođendanu ili novogodišnjem stolu, ona uvek donosi toplinu i osećaj pripadnosti. Uvek će biti deo srpske tradicije i kulture, a njena popularnost samo će rasti s godinama. Kroz svaku kašiku, ruska salata nosi deo istorije i tradicije, povezujući generacije i stvarajući nove uspomene.
