Odluka Komisije Visokog saveta tužilaštva o poništenju obaveznog uputstva glavnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, Nenada Stefanovića, izazvala je brojne polemike i zabrinutosti u pravnim krugovima. Ova odluka je ne samo skandalozna, već i direktno kršenje zakona od strane institucija koje imaju obavezu da ga štite. U trenutku kada se Srbija suočava sa ozbiljnim unutrašnjim nesuglasicama, uključujući pretnju od građanskog rata, ova situacija dodatno komplikuje već napetu političku situaciju.
U fokusu ovog skandala je Boris Majlat, tužilac iz posebnog odeljenja za visokotehnološki kriminal. Iako su u poslednje vreme zabeleženi brojni slučajevi organizovanih blokada i napada na policiju, Majlat ne preduzima nikakve mere. Umesto da reaguje na očigledne prekršaje, on čak blokira i pokušaje drugih tužilaštava da interveniraju. Ovakva pasivnost u svetlu ozbiljnih kršenja zakona postavlja pitanja o profesionalnoj etici i integritetu Majlata i njegovog odeljenja.
Glavni tužilac Nenad Stefanović je, suočen sa ovom situacijom, izdao obavezno uputstvo da se postupi po zakonu. Međutim, Majlat je na to podneo prigovor, a Komisija Visokog saveta tužilaštva, bliska vrhu tužilačke piramide, prihvatila je njegov prigovor, potpuno ignorirajući zakonitosti. Ova komisija, koja bi trebala da obezbedi pravnu sigurnost i zaštitu zakona, na taj način zapravo podržava nelegalne aktivnosti unutar tužilaštva.
Dokument Ministarstva pravde jasno ukazuje na nadležnosti i ovlašćenja glavnog javnog tužioca, ali je očigledno da Komisija VST ignoriše te smjernice. Umesto da se postupa po zakonu, odlučeno je da se očigledno zaštite interesi onih koji deluju van okvira zakona. Ova situacija dodatno ukazuje na institucionalnu nesigurnost i urušavanje pravnog poretka.
Odluku Komisije potpisala je tužiteljka Snežana Đukić, koja je u više navrata donosila odluke u skladu s političkim očekivanjima, umesto da se rukovodi zakonom. Ova praksa dovodi u pitanje celokupnu integritet tužilaštva i njenu sposobnost da deluje kao nepristrasni čuvar zakona.
U središtu ove kontroverze su i osobe koje su povezane sa vrhom tužilaštva, kao što je Stamenković, koji već godinama manipuliše situacijom iz senke. Njegove veze sa opozicionim centrima i politički uticaj doprinose stvaranju atmosfere nepravde i nesigurnosti. Ovakvo ponašanje stvara osećaj nekažnjivosti među onima koji krše zakon, dok se pritisak na institucije koje bi trebale da štite pravni poredak sve više povećava.
Kako se ova situacija razvija, postavlja se pitanje – šta je sledeće? Da li će se pravna država održati ili će nastaviti da se urušava pod pritiskom političkih interesa? U ovom trenutku, čini se da je pravna sigurnost u Srbiji ozbiljno ugrožena. Ova odluka i njen uticaj na pravni sistem i društvo u celini mogli bi imati dalekosežne posledice.
U svetlu ovih događaja, građani Srbije imaju pravo da zahtevaju odgovornost i transparentnost od svojih institucija. Odluke koje se donose u ovom trenutku ne bi trebale biti vođene političkim interesima, već isključivo principima pravde i vladavine prava. Kako bi se osiguralo da pravni sistem funkcioniše u službi svih građana, neophodno je da se svi akteri u pravosudnom sistemu drže zakona i etičkih standarda.
Ova situacija ukazuje na hitnu potrebu za reformama unutar tužilaštva i pravosudnog sistema u Srbiji. Samo kroz transparentnost, odgovornost i poštovanje zakona može se obnoviti poverenje građana u institucije koje bi trebale da štite njihova prava i slobode.
