Ljudi se ljube, majmuni se ljube, a čak i polarni medvedi. Istraživači su rekonstruisali evolutivno poreklo ovog ljubavnog čina, sugerišući da poljubac „usta na usta“ potiče od zajedničkog pretka ljudi i drugih velikih majmuna, koji je živeo pre više od 21 milion godina. Ova studija takođe razmatra mogućnost da su se neandertalci ljubili i da su poljupce mogli razmenjivati sa modernim ljudima.
Poljubac predstavlja evolutivnu misteriju jer, iako nema očigledne koristi za preživljavanje ili reprodukciju, prisutan je u mnogim ljudskim društvima i među raznim životinjskim vrstama. Istraživači su pronašli dokaze o ljubljenju kod različitih vrsta, uključujući majmune, lemure, geparde, žirafe i druge, što naglašava široku prisutnost ovog ponašanja u prirodi.
Da bi mogli da uporede poljubac među različitim vrstama, naučnici su se poslužili vrlo preciznom definicijom. U studiji objavljenoj u časopisu „Evolution and Human Behaviour“, poljubac je definisan kao „nenapadački, usmeren kontakt usta na usta uz određeno pomeranje usana ili usta i bez razmene hrane“. Ova definicija omogućava istraživačima da identifikuju slične obrasce ponašanja u različitim vrstama.
Glavna autorka studije, dr Matilda Brindl, evolucionarna biološkinja sa Univerziteta Oksford, istakla je da se ljudi, šimpanze i bonobo majmuni ljube, što sugeriše da je ovo ponašanje verovatno postojalo kod njihovog zajedničkog pretka. „Verujemo da je ljubljenje evoluiralo pre oko 21,5 miliona godina kod velikih majmuna“, dodala je Brindl. Istraživači su se fokusirali na primate kako bi izgradili evolutivnu sliku porekla ljudskog poljupca.
Pored primata, u ovoj studiji su pronađeni i dokazi o ljubljenju kod vukova, prerijskih pasa, polarnih medveda i čak albatrosa. Ova široka prisutnost poljupca u životinjskom carstvu postavlja pitanja o njegovim evolutivnim korenima.
Naučnici su takođe došli do zaključka da su se neandertalci, naši najbliži drevni rođaci, takođe ljubili. Ranije istraživanje DNK-a pokazalo je da su moderni ljudi i neandertalci delili jedan oralni mikrob, što implicira da su morali razmenjivati pljuvačku stotinama hiljada godina nakon što su se dve vrste razdvojile. Ovo otkriće dodatno potkrepljuje tezu da su neandertalci imali slična ponašanja u vezi sa ljubljenjem.
Iako je studija precizirala kada je ljubljenje evoluiralo, nije uspela da odgovori na pitanje zašto. Postoji nekoliko teorija koje pokušavaju objasniti ovu pojavu. Neki istraživači sugerišu da je poljubac mogao nastati iz ponašanja sličnog trebljenju vašaka kod naših predaka. Drugi smatraju da poljubac predstavlja intiman način procene zdravlja i kompatibilnosti partnera.
Dr Brindl se nada da će ovo istraživanje otvoriti vrata za pronalaženje odgovora na pitanja o evolutivnim razlozima za ljubljenje. „Važno je da razumemo da je ovo ponašanje koje delimo s rođacima koji nisu ljudi. Trebalo bi da ga proučavamo, a ne da ga odbacujemo kao nešto besmisleno samo zato što ima romantičnu konotaciju kod ljudi“, zaključila je naučnica.
Ova studija može pomoći u razumevanju ne samo ljudskog ponašanja, već i šire slike o interakcijama među vrstama. Ljubav, kao univerzalni koncept, takođe može biti ključ za razumevanje evolutivnih strategija koje su oblikovale naše ponašanje tokom miliona godina. Kroz istraživanje ovakvih tema, naučnici otkrivaju složene veze između različitih vrsta i pokušavaju da razjasne kako su se ti obrasci ponašanja razvijali tokom vremena.
