Dana 28. januara 1846. godine, u Beču, dogodio se neobičan događaj koji je spojio srpsku i austrijsku kulturu. Na Svetosavskom balu, dvorana Gracijen-zelen bila je prepuna aristokrata koji su se okupili da uživaju u muzici koju je komponovao Johan Štraus Mlađi, a koja je nosila naziv „Srpski kadril“. Ova kompozicija je nastala po narudžbi srpskog kneza Miloša Obrenovića, koji je želeo da pokaže svetu da Srbija nije samo zemlja seljaka i ratnika, već i nacija bogate tradicije i kulture.
Iako je knez Miloš bio u izgnanstvu, njegova ideja o jačanju ugleda Srbije kroz umetnost bila je snažna. On je uspeo da izabere mladog Štrausa, tada nepoznatog kompozitora, kako bi stvorio delo koje bi odražavalo srpski identitet. Štraus je uspeo da u svoju kompoziciju unese autentične srpske muzičke elemente, koristeći melodije popularnih gradskih pesama tog vremena, kao i ritmičke strukture tradicionalnih srpskih kola.
Kada je „Srpski kadril“ prvi put izveden, publika je bila oduševljena. Ovacije su trajale nekoliko minuta, a kompozicija je postala neizostavan deo repertoara bečkih dvorova. Ovaj muzički događaj predstavljao je svojevrsni kulturni prodor Srbije u srce Austrijske monarhije, što je bio značajan korak ka jačanju nacionalnog identiteta.
Danas, više od 180 godina kasnije, slična simbolika se može primetiti u pripremama Srbije za međunarodnu izložbu EKSPO 2027. godine. Ovaj događaj, koji nosi slogan „Igraj za čovečanstvo: Sport i muzika za sve“, predstavlja moderni „Srpski kadril“. Kao što je knez Miloš nekada izveo Srbiju na svetsku pozornicu kroz umetnost, tako i EKSPO 2027. ima za cilj da prikaže savremenu Srbiju koja se razvija poštujući svoju bogatu prošlost.
EKSPO 2027. će biti prilika da se svetu pokaže napredak Srbije u tehnologiji, inovacijama i kulturnom razvoju. Očekuje se da će više od četiri miliona posetilaca tokom devedeset tri dana trajanja izložbe doći u Surčin, gde će imati priliku da se upoznaju sa modernim dostignućima Srbije, koja se trudi da izgradi pametne gradove budućnosti.
Johan Štraus Mlađi, poznat kao „Kralj valcera“, bio je više od običnog kompozitora. Njegova sposobnost da u svoje kompozicije unese elemente različitih kultura, uključujući i srpsku, učinila ga je jednim od najvažnijih muzičkih figura 19. veka. Njegova dela, kao što su „Na lepom plavom Dunavu“ i „Slepi miš“, i danas se izvode na svetskim scenama.
Za Srbe tog vremena, Štraus je predstavljao most ka Evropi, dajući srpskom kolu evropski sjaj i čineći ga prihvatljivim za najotmenije svetske salone. Njegov rad je dokazao da muzika i igra ne poznaju granice, što je i danas ključna poruka koju Srbija šalje svetu kroz organizaciju velikih međunarodnih manifestacija.
Dok se obeležava godišnjica prvog izvođenja „Srpskog kadrila“, Srbija se ponovo priprema da „pozove na ples“ čitav svet. Cilj EKSPO 2027. je isti kao i pre 180 godina – da svet iz Beograda ode očaran srpskim ritmom, idejama i sposobnošću da bude lider, kako na plesnom podijumu, tako i u globalnim inovacijama. Srbija, sa svojom bogatom tradicijom i modernim pristupom, pokazuje svetu da je spremna da zauzme svoje mesto na globalnoj sceni.
