Danas se obeležava 213 godina od objavljivanja „Gordosti i predrasuda“, jednog od najznačajnijih dela Džejn Ostin, gde su čitaoci prvi put upoznali Elizabet Benet i gospodina Darsija. Ovaj roman nije samo klasična lektira, već predstavlja kulturni most između engleskog plemstva 19. veka i srpskog mentaliteta. U Srbiji, Ostin se doživljava kao „velika sestra“ naše poznate spisateljice Mir-Jam, čija dela takođe istražuju složene društvene norme i emotivne veze.
Mnogi ne znaju da je Džejn Ostin prodala prava na svoj najpoznatiji roman za samo 110 funti, simboličnu sumu koja je bila daleko od vrednosti koju je njeno delo kasnije postiglo. Iako je želela više, odlučila je da prihvati ponuđeno kako bi videla svoje delo u štampi. Nažalost, tokom svog života nije uživala u finansijskim benefitima svog uspeha.
Ostin se često svrstava u žanr ljubavnih romana, ali analizirajući njene radove, domaći kritičari ističu da je ona bila mnogo više od toga. Njena sposobnost da precizno analizira društvene protokole i klasne razlike čini je „hirurgom društva“. Kroz ironiju, Ostin je ukazivala na surovu stvarnost života žena koje su bile prinuđene da se udaju radi ekonomskog opstanka. Ova tema se prepoznaje kao univerzalna, a njeni likovi, poput Elizabet Benet, često su obdareni oštrim jezikom i dostojanstvom koje prevazilazi vreme i prostor.
Džejn Ostin je doživela pravu renesansu kroz televizijske adaptacije njenih romana. Popularne verzije, poput Bi-Bi-Si-jeve mini-serije „Gordost i predrasuda“ iz 1995. godine, sa Kolinom Fertom, postale su kulturni fenomen. Ova adaptacija ostaje omiljena zbog svoje vernosti originalnom delu, ali i zbog scena koje su postale antologijske. Sličan uspeh postigao je i film „Razum i osećajnost“, koji je Ema Tompson nagradila Oskarom za najbolji adaptirani scenario. Takođe, filmska verzija „Gordosti i predrasuda“ iz 2005. godine, sa Kirom Najtli, privukla je mlađu publiku i približila Ostin novim generacijama.
Pored najpoznatijih dela, srpski izdavači nude manje poznate bisere Džejn Ostin, kao što su „Ledi Suzan“ i „Votsonovi“. Ova dela prikazuju složenije aspekte života i potcrtavaju da je Ostin pisala ne samo o ljubavi, već i o surovim realnostima svakodnevnog života. Njena sposobnost da prikaže društvene norme i emocionalne konflikte ostaje relevantna i danas.
Za posvećene obožavaoce Džejn Ostin, poseta njenim mestima u Engleskoj postala je svojevrsno hodočašće. Grad Batu, poznat po svojim banjama, i kuća u Čotonu, gde je živeo, danas su muzeji koji čuvaju uspomene na ovu značajnu spisateljicu. Kada posetioci stanu ispred njenog groba u Vinčesterskoj katedrali, oni ne odaju počast samo književnici, već i ženi koja je razumela složenost ljudskih emocija, uključujući i strah od odbacivanja.
Džejn Ostin ostaje ključna figura u svetu književnosti, a njeni radovi nastavljaju da inspirišu i povezuju čitaoce širom sveta. Njena sposobnost da prikaže univerzalne teme ljubavi, društvene norme i ljudske emocije čini je vanvremenskom spisateljicom čije delo nikada neće biti zaboravljeno. U srpskom kontekstu, Ostin je više od autorke; ona je simbol snage, hrabrosti i neprekidne borbe za sopstvenu sreću u svetu punom predrasuda.
