Silovita erupcija podvodnog vulkana Hunga Tonga-Hunga Ha’apai, koja se dogodila u januaru 2022. godine, izazvala je globalnu pažnju zbog svog intenziteta. Ova erupcija je stvorila ogroman oblak pepela, vodene pare i gasova, koji je dostigao visinu od skoro 65 kilometara iznad površine Zemlje. U poređenju sa atomskom bombom bačenom na Hirošimu, snaga ove erupcije je bila stotinama puta veća, što je izazvalo ozbiljne posledice u okolini, ali i šire.
Nedavna studija objavljena u naučnom časopisu Nature Communications otkrila je iznenađujuću pojavu: vulkan je počeo da neutrališe deo svog vlastitog zagađenja, što bi moglo predstavljati potencijalno novo oružje u borbi protiv globalnog zagrevanja. Istraživači su analizirali sofisticirane satelitske podatke i uočili da se iznad vulkana formirao ogroman oblak formaldehida, supstance koja obično ne bi bila prisutna na tom mestu.
Prema rečima Martena van Herpena, fizičara i koautora studije, formaldehid se stvara kada se metan, snažan gas sa efektom staklene bašte, razlaže u atmosferi. Erupcija Hunga Tonge oslobodila je otprilike 330.000 tona metana, ali je istovremeno započela proces razlaganja tog gasa, uništavajući oko 900 tona metana dnevno. Ovaj proces je sličan onom koji se dešava iznad Atlantskog okeana, gde se pesak iz Sahare meša sa morskom solju i stvara mikroskopske čestice gvožđa.
U slučaju Tonge, proces je izgledao ovako: erupcija je izbacila ogromne količine slane vodene pare zajedno sa vulkanskim pepelom. Kada je sunčeva svetlost obasjala ovu mešavinu, formirali su se atomi hlora koji su reagovali sa metanom i razlagali ga, stvarajući formaldehid. Satelitski sistem je pratio ovaj oblak tokom deset dana, a s obzirom na to da formaldehid u atmosferi opstaje samo nekoliko sati, njegovo prisustvo ukazuje na to da se proces razlaganja metana odvijao kontinuirano duže od nedelju dana.
Metan predstavlja značajan izazov za klimu, jer je oko 80 puta jači od ugljen-dioksida u zadržavanju toplote tokom perioda od 20 godina, a odgovoran je za jednu trećinu globalnog zagrevanja. Dok je smanjenje emisije ugljen-dioksida i dalje primarni cilj u borbi protiv klimatskih promena, borba protiv metana se smatra bržim rešenjem. Brzo uklanjanje metana može imati direktan i pozitivan uticaj na usporavanje rasta globalne temperature u bliskoj budućnosti.
Ovo otkriće otvara vrata novim metodama geoinženjeringa, poput veštačkih intervencija u klimatski sistem. Naučnici bi mogli da razmotre mogućnost ubacivanja čestica gvožđa u atmosferu iznad okeana kako bi oponašali efekat erupcije i direktno uklanjali metan sa izvora. Međutim, stručnjaci za atmosfersku hemiju izražavaju ozbiljnu sumnju u ovu ideju. Pit Edvards sa Univerziteta u Jorku ističe da se studija odnosi na stratosferu, dok bi ljudske intervencije bile sprovedene u troposferi, što bi moglo dovesti do nepredviđenih i opasnih posledica po kvalitet vazduha i ekosisteme.
Emili Daud sa Univerziteta u Lidsu naglašava da bi predloženi hemijski proces morao prvo biti iscrpno testiran kroz atmosferske modele. Metju Džonson, profesor hemije na Univerzitetu u Kopenhagenu, takođe upozorava da je očigledna namera industrije da replicira ovaj prirodni fenomen, ali da bi to trebalo učiniti samo ako se dokaže da je potpuno bezbedno i efikasno.
U svetlu ovih otkrića, naučna zajednica ostaje oprezna, ali i otvorena za istraživanje novih načina borbe protiv klimatskih promena. Erupcija Hunga Tonge ne samo da je izazvala ogromne promene u atmosferi, već je i otvorila mogućnosti za nove pristupe u rešavanju problema globalnog zagrevanja.
