Slike Drinskog jezera, prekrivenog smećem, postale su viralne i obišle su svet, pažnju javnosti skrećući na problem koji traje godinama. Na površini jezera kod Višegrada, koje se suočava sa ozbiljnim ekološkim izazovima, taloži se između 15.000 i 20.000 kubnih metara raznog otpada. Ovaj otpad uključuje medicinski, plastični, kao i elektronski otpad, što predstavlja opasnost za životnu sredinu i ekosistem ovog područja. Ekološki aktivisti upozoravaju da se problem ne može svesti samo na odgovornost lokalne zajednice, jer su uzroci ovog zagađenja mnogo širi i zahtevaju hitnu reakciju.
Svake godine, tokom zime, slike zagađenog Drinskog jezera postaju sve učestalije, a u poslednje vreme količine otpada su se udvostručile. Glavni uzroci zagađenja dolaze iz reke Lim iz Srbije i reke Tara iz Crne Gore, dok manji deo otpada stiže iz Bosne i Hercegovine. Postavljena lančanica 2013. godine ima za cilj da spreči da otpad dospe do hidroelektrane, a radnici ovog postrojenja su jedini koji se bave uklanjanjem smeća. Međutim, iako se trud i rad ulažu, procenjuje se da bi za čišćenje Drine bilo potrebno od tri do devet meseci.
Prema rečima rukovodioca službe za kvalitet i zaštitu životne sredine u hidroelektrani „Višegrad“, godišnje se izvuče između 6.000 i 8.000 kubnih metara plutajućeg otpada, a troškovi ovih aktivnosti kreću se od 50.000 do 200.000 konvertibilnih maraka. On naglašava da bez podrške tri države, rešenje ovog problema postaje gotovo nemoguće.
Iz Ministarstva prostornog uređenja, građevinarstva i ekologije Republike Srpske su ukazali da je teško precizno odrediti vreme potrebno za rešavanje problema sa plutajućim otpadom. Njihova saradnja sa nadležnim ministarstvima iz Srbije je prisutna, ali nedostaje uključenost institucija iz Crne Gore. U saopštenju se navodi da Republika Srpska ne stvara problem, već da trpi njegove posledice. To znači da je neophodno uključivanje Crne Gore kako bi se postigla dugoročna rešenja.
Ekološki aktivisti, poput predsednika ekocentra u Višegradu, ističu da su njihovi pokušaji da ponude rešenja često ignorisani od strane nadležnih iz tri države. Umesto konkretnih akcija, sastanci se održavaju retko i bez adekvatnog poziva, a rezultati tih sastanaka su često neefikasni. Predložena rešenja uključuju postavljanje dodatnih lančanica u opštinama uzvodno, kako bi svaka zajednica mogla da čisti svoj otpad. Aktivisti smatraju da bi sistemski pristup rešavanju problema bio ključan, uz uklanjanje deponija koje se nalaze preblizu reka.
U dodatku, otpad koji prekriva površinu Drinskog jezera predstavlja samo deo ekološke katastrofe. Ispod površine, teži otpad se taloži na dnu akumulacije, ostajući nevidljiv, ali ne manje opasan. Ovo dodatno komplikuje situaciju i čini je još ozbiljnijom, jer se dugoročno može negativno odraziti na kvalitet vode i biodiverzitet.
S obzirom na sve navedeno, jasno je da je situacija na Drinskom jezeru alarmantna i zahteva hitnu akciju. Potrebno je jedinstveno delovanje svih relevantnih institucija iz Bosne i Hercegovine, Srbije i Crne Gore kako bi se problem zagađenja reke Drine konačno rešio. Ekološki aktivisti veruju da, uz prave mere i saradnju, postoji mogućnost da se reke očiste u narednim godinama, ali je za to potrebna konkretna volja i resursi.
