Prošlog ponedeljka, izraelski premijer Benjamin Netanjahu je kontaktirao američkog predsednika Donalda Trampa i izložio obaveštajne podatke koji su, prema navodima izvora, ubrzali tok događaja u vezi sa Iranom. Ova informacija je ukazivala na to da bi iranski vrhovni vođa Ali Hamnej i njegov najuži krug savetnika trebali da se okupe na jednoj lokaciji u Teheranu u subotu ujutru, što je, kako je preneo Netanjahu, predstavljalo retku priliku za odlučujući udar.
Poziv je, prema pisanju Aksiosa, obavljen 23. februara iz Situacione sobe Bele kuće i označen je kao ključni trenutak koji je vodio ka ratu s Iranom. Iako je Tramp ranije razmatrao vojnu opciju, odluku o tajmingu nije doneo sve do ovog razgovora. U mesecima pre eskalacije, dva lidera su bila u intenzivnom kontaktu: sastajali su se dva puta i telefonom razgovarali čak 15 puta u razmaku od dva meseca. Jedna ranije planirana akcija je odložena zbog operativnih i obaveštajnih procena, uključujući i loše vremenske uslove.
Nakon poziva, Tramp je naložio CIA da proveri informacije koje je dostavila izraelska vojna obaveštajna služba. Prva analiza je potvrdila pouzdanost informacija, pa su pripreme ubrzane. Američki predsednik je poručio da će razmotriti napad, ali da prethodno mora da održi govor o stanju nacije, pri čemu je svesno izbegao da u govoru istakne Iran kako ne bi upozorio Hamneja.
Do četvrtka je CIA u potpunosti potvrdila da će svi biti na istoj lokaciji i da je reč o prilici koju treba iskoristiti. Istog dana, Trampovi izaslanici Džared Kušner i Stiv Vitkof su se javili iz Ženeve nakon višesatnih razgovora s iranskim zvaničnicima. Poruka koju su preneli bila je jasna: „Ako odlučite da idete putem diplomatije, mi ćemo gurati i boriti se da postignemo dogovor. Ali ovi ljudi su nam pokazali da nisu spremni na sporazum kojim biste vi bili zadovoljni.“
Tramp je potom zaključio da su obaveštajni podaci čvrsti i da je diplomatski kanal iscrpljen. U petak u 21.38 po srednjoevropskom vremenu, izdao je konačnu naredbu. Jedanaest sati kasnije, bombe su pale na Teheran, Hamnej je ubijen, a sukob je započeo. Jedan američki zvaničnik je opisao paralelni proces: „S jedne strane vodili smo pregovore, a s druge smo zajedno s Izraelom izrađivali vojne planove. Sve je to procenjivano istovremeno.“
Državni sekretar Marko Rubio je kasnije izjavio da je operacija bila neizbežna i da je bilo samo pitanje trenutka. „Ovaj vikend pružio je jedinstvenu priliku za zajedničku akciju protiv ove pretnje. Hteli smo da operacija ima maksimalne šanse za uspeh“, istakao je on. Prema izraelskim izvorima, Tramp je još početkom januara bio spreman za napad, ali je Netanjahu tada tražio odlaganje. Prvobitni plan je predviđao udar krajem marta ili početkom aprila kako bi administracija imala vremena da pripremi javnost, ali je izraelska strana zatražila ubrzanje.
Zbog takve dinamike, Bela kuća nije imala vremena da unapred obrazloži razloge za rat. „Nismo unapred izneli argumente za rat onako kako smo mogli jer se prilika pojavila vrlo brzo“, rekao je jedan zvaničnik, dok je drugi priznao da su poruke bile neusklađene. Tajnost planiranja dovela je do toga da su mnogi Amerikanci ostali zatečeni u regionu kada je Iran uzvratio udarima širom Persijskog zaliva. Stejt department je potom morao hitno da evakuiše više od 1.500 građana.
Na pitanje zašto plan evakuacije nije postojao ranije, Tramp je odgovorio: „Pa zato što se sve dogodilo vrlo brzo.“ Izraelski ambasador u Vašingtonu Jehil Lajter odbacio je tvrdnje da je Netanjahu vršio pritisak ili da su iranski opozicionari bili razlog ubrzanja. „U proteklih godinu dana radili smo bliže nego ikad s našim partnerima u Sjedinjenim Američkim Državama po pitanju Irana i potpuno se slažemo oko opasnosti koju Iran predstavlja. Svako ko poznaje predsednika Trampa zna da je on snažan vođa kojim se ne može upravljati“, rekao je on.
Sam Tramp je odbacio navode da je „uvučen“ u rat, ističući da je verovao da će Iran prvi napasti. „Ako je išta, možda sam ja naterao Izrael da deluje“, izjavio je američki predsednik. Ova situacija nastavlja da se razvija i pratiće se u narednim danima.
