Subvencionisani krediti za kupovinu prvog stana postali su tema od velikog interesovanja među mladima, a sve veća potražnja za stanovima ukazuje na to da su ovi krediti privukli pažnju. Ovaj fenomen je za Euronews Srbija komentarisala Aleksandra Mihajlović sa portala 4zida.rs.
Prema rečima Mihajlović, nakon što su najavljeni subvencionisani krediti, primetila se porast interesovanja za stanove, posebno u Beogradu, koji su u cenovnom rangu do 100.000 evra. „Na našem sajtu beležimo znatno povećanje aktivnosti korisnika koji pretražuju stanove. Najtraženiji su stanovi površine između 45 i 50 kvadrata. Naša ponuda je solidna sa više od 75.000 oglasa za celu Srbiju, ali u Beogradu je to oko 10.000,“ izjavila je Mihajlović.
Ipak, mnogi mladi se suočavaju s poteškoćama u pronalaženju stanova koji odgovaraju njihovim potrebama. „Prosečna cena kvadrata u Beogradu je oko 2.900 evra. Važno je napomenuti da je to oglašena cena, koja ne mora biti cena po kojoj se kupoprodajni ugovor sklopi,“ objašnjava ona. Cene se značajno razlikuju između centralnih opština kao što su Vračar, Stari grad i Savski venac, gde su kvadrati skuplji, dok se u nekim perifernim naseljima cene spuštaju i do 2.000 evra.
Mihajlović ističe da lokacija nije jedini faktor koji utiče na cenu kvadrata, već i drugi parametri kao što su spratnost, prisustvo lifta, grejanje, te orijentacija stana. „Ponekad se nađu slični stanovi u istoj ulici, ali se prodaju po različitim cenama, jer su na različitim spratovima ili u različitim tipovima zgrada,“ dodaje ona.
Za one koji žele da kupe stan do 100.000 evra, Mihajlović predlaže tri opcije. Prva je da se mladi odriču komfora i izaberu manji stan u centru Beograda. Druga opcija je da potraže veći stan na periferiji ili čak van Beograda, a kao primer navodi Pančevo, gde je prosečna cena oko 1.500 evra. Treća opcija je da roditelji pomognu u finansiranju razlike cene.
Jedno od pitanja koje se postavlja jeste koliko su prodavci spremni da prihvate kupce koji koriste subvencionisane kredite. Mihajlović primećuje da u nekim oglasima stoji napomena da se ne prihvataju kupci koji koriste kredite, već samo keš kupci. „Agencije koje oglašavaju često ne žele da povuku stanove iz ponude dok čekaju da banka odobri kredit, jer to donosi rizik i neizvesnost,“ objašnjava ona.
Govoreći o tržištu nekretnina nakon najave subvencionisanih kredita, Mihajlović ističe da su cene blago porasle, ali ne drastično. „Mogućnost da pratimo cene unazad nekoliko godina pokazuje stabilan rast, ali ne možemo reći da je došlo do nekog značajnog skoka,“ dodaje ona.
U svetlu svih ovih informacija, jasno je da subvencionisani krediti donose novu dinamiku na tržištu nekretnina, ali i izazove za mlade kupce koji se bore s visokim cenama i ograničenim izborom nekretnina. Kako se situacija bude razvijala, ostaje da se vidi kakav će uticaj imati na stvarne mogućnosti mladih da postanu vlasnici svojih stanova.
Kompletno gostovanje Aleksandre Mihajlović možete pogledati u video-prilogu.
