Evropske vlade sada shvataju ozbiljnost Trampovih pretnji, naročito u svetlu nedavnih događaja povezanih sa Venecuelom. Politico navodi da Evropljani više ne mogu ignorisati američku retoriku i aktivno traže načine da se suprotstave Trampovim namerama. Jedan evropski diplomat je izjavio: „Moramo biti spremni za direktan sukob sa Trampom. Pojačao je svoju agresivnost i moramo se ubrzati.“ Ove reči odražavaju osećaj hitnosti među evropskim zvaničnicima koji razmatraju moguće odgovore na Trampove pretnje.
Politico je razgovarao sa različitim diplomatama i analitičarima kako bi razumeo kako bi Evropa mogla da odgovori na Trampove poteze. Mnogi su izrazili zabrinutost zbog nedostatka jasnog plana ili strategije. Bivši danski poslanik je rekao: „Svi su zbunjeni i nemaju jasno znanje o tome koje alate imamo na raspolaganju.“
Jedna od prvih opcija koju razmatraju evropski zvaničnici je postizanje kompromisa. Tramp je istakao da je Grenland od vitalnog značaja za američke bezbednosne interese, optužujući Dansku da ne preduzima dovoljno da ga zaštiti od ruskih i kineskih vojnih aktivnosti. Politico sugeriše da bi brzo postizanje dogovora moglo biti rešenje koje bi omogućilo Trampu da se predstavi kao pobednik, dok bi Danska i Grenland sačuvali svoje dostojanstvo.
Bivši visoki zvaničnik NATO-a je predložio da Alijansa posreduje između Grenlanda, Danske i SAD, kako bi se izbegli sukobi. Ambasador NATO-a u SAD je upozorio da Tramp i njegovi savetnici ne veruju da je Grenland adekvatno zaštićen, što dodatno komplikuje situaciju. U međuvremenu, saveznici NATO-a razmatraju nove predloge koji bi mogli ojačati bezbednost Grenlanda, uprkos skepticizmu o pretnji od ruskih i kineskih brodova.
Druga opcija koja se razmatra je povećanje finansijske podrške Grenlandu. Trampova administracija je naglasila podršku pokretu za nezavisnost Grenlanda, sugerirajući da bi, ako bi se teritorija odvojila od Danske i potpisala sporazum sa SAD, mogla dobiti značajnu finansijsku pomoć. U isto vreme, EU i Danska rade na jačanju ponuda za Grenland, pokušavajući da dokažu da mogu pružiti bolji dogovor od onog koji nudi Tramp.
Brisel planira da značajno poveća svoje izdatke za Grenland do 2028. godine, u pokušaju da ga zadrži unutar evropske sfere uticaja. Ova sredstva će biti usmerena na socijalnu zaštitu, obrazovanje i razvoj infrastrukture, kao i na istraživanje mineralnih resursa. Ove mere bi mogle biti dovoljna motivacija da se stanovnici Grenlanda održe pod danskom kontrolom.
Treća opcija koju EU razmatra je ekonomska odmazda. Mehanizam protiv prinude, koji je uveden nakon Trampovog prvog mandata, omogućava EU da preduzme ekonomske mere protiv zemalja koje primenjuju neprijateljsku trgovinsku politiku. Ovaj mehanizam bi mogao biti aktiviran kao odgovor na Trampove pretnje, ali Evropa će morati ozbiljno da uveri Trampa da su spremni da deluju.
Konačno, četvrta opcija koja se razmatra je vojni odgovor. Iako je malo verovatno da Evropa može da spreči američku vojnu intervenciju, neki analitičari sugerišu da bi slanje trupa na Grenland moglo poslužiti kao odvraćajući faktor. U slučaju da SAD odluče da preduzmu vojnu akciju, evropske zemlje bi mogle biti primorane da reaguju u skladu sa danskim zakonodavstvom.
Kako se situacija razvija, jasno je da Evropa mora da reaguje na Trampove pretnje i da razmotri sve moguće opcije kako bi zaštitila svoje interese i održala stabilnost u regionu.
