Malo šta pruža tako visok osećaj postignuća kao kada konačno odlučiš da daš otkaz na radnom mestu koje si dugo želeo da napustiš. Ipak, taj proces nije uvek prijatan. Bez obzira na to da li se raduješ novim mogućnostima ili odlaziš sa osećajem tuge, neprijatnost ostaje prisutna. Davanje otkaza je važna odluka u karijeri, a mnogi je često odlažu jer ne znaju kako da je izvedu bez negativnih posledica.
Tržište rada u Srbiji i na Balkanu je relativno mali ekosistem; ljudi se često poznaju i saradnja između kompanija je prisutna. Zbog toga je važno biti oprezan prilikom davanja otkaza. Pre nego što pređemo na praktične savete, hajde da istražimo razloge zbog kojih zaposleni odlučuju da napuste svoj trenutni posao. Prema istraživanju „Šta to radi zaposlene 2025–2026“, promena posla je uobičajena misao za mnoge radnike. Istraživanje pokazuje da većina otkaza prolazi bez drame i otvorenih razgovora, često uz standardni otkazni rok. Ovo može biti rezultat apatije – mnogi zaposleni ne veruju da će se situacija na trenutnom radnom mestu poboljšati, već se nadaju da će na novom mestu naići na bolje uslove.
Zaposleni često veruju da će im na novom radnom mestu biti bolje nego da će se stvari poboljšati na trenutnom. Pre nego što razgovaraš sa menadžerom, važno je objektivno sagledati razloge svog odlaska. Da li su loši uslovi rada ili neodgovarajući menadžment bili uzroci? Kada razjasniš svoje motive, pripremi se da ih izložiš na način koji nije optužujući, ali koji jasno stavlja do znanja tvoju odluku.
Kada dođe do razgovora o otkazu, postoje dva osnovna scenarija. U prvom, odlaziš razočaran i ogorčen, često uz optužbe i konflikte. U drugom, odlaziš iz zadovoljstva, sa izvinjenjima i obećanjima da ćeš raditi više nego što je potrebno tokom tranzicije. Oba pristupa mogu biti štetna. U prvom slučaju, zatvaraš vrata i ostavljaš loš odnos iza sebe, što može uticati na tvoju reputaciju. U drugom, previše emocionalnog konteksta može učiniti razgovor neprijatnim i teškim.
Nakon ovakvog razgovora, zaposleni često osećaju teret nezadovoljstva. Iako možda misliš da će trenutak kada izneseš svoje istine biti oslobađajući, realnost može biti drugačija. Pristup razgovoru o otkazu treba biti smiren i objektivan. Kada te pitaju za razloge, iznesi ih jasno bez emocionalnog konteksta. Cilj nije da osvetliš bivšeg poslodavca, već da dostojanstveno izneseš svoju istinu.
Važno je kako govoriš o bivšem poslodavcu, jer to može uticati na tvoju reputaciju u novoj kompaniji. U situacijama kada napuštaš mesto koje ti je drago, važno je ostati profesionalan i brinuti se pre svega o sebi. Kada je svima jasno da odlaziš, ulaziš u fazu otkaznog roka. Ovaj period može biti više od zakonske obaveze. Ako se odlučiš za zabušavanje, tvoja reputacija će trpeti. S druge strane, možeš iskoristiti otkazni rok da završiš projekte i ostaviš radno mesto boljim nego što si ga zatekao.
Ponovno zapošljavanje bivših zaposlenih postaje sve češća praksa u poslovnom svetu. Kompanije često žele da zaposle ljude koji već poznaju sistem i procese. Da bi to bilo moguće, tokom otkaznog roka budi najbolji mogući radnik, kao što si bio tokom probnog rada. Na taj način ostavljaš otvorena vrata za buduće mogućnosti i održavaš svoju reputaciju netaknutom. U svakom slučaju, važno je pristupiti ovom procesu sa hladnom glavom i objektivno sagledati situaciju, brinući se pre svega o sebi i svojoj karijeri.
