Nedavno su otkrivene maliciozne aplikacije koje se predstavljaju kao popularni programi za dopisivanje, a zapravo kradu poruke, kontakte, fajlove i druge lične podatke korisnika. Čak i “besplatne” aplikacije koje deluju bezopasno mogu pratiti lokaciju, navike i kontakte i prosleđivati te informacije trećim stranama. Ovo predstavlja ozbiljnu pretnju za privatnost korisnika jer svaka instalirana aplikacija može potencijalno da prati njihove aktivnosti.
Prema rečima Miloša Jovanovića, eksperta za praćenje i prisluškivanje telefona, bezbednost pametnih telefona više nije samo pitanje lozinke ili PIN-a. Napadi su postali sofisticirani i ne biraju žrtve, što znači da je svako ko koristi pametni telefon ili tablet potencijalna meta. Jovanović upozorava da je svaka aplikacija, prihvatanjem uslova korišćenja, korisnicima omogućila da budu špijunirani. On ističe da se špijunaža često objašnjava kao poboljšanje korisničkog iskustva, dok u stvarnosti korisnici ne shvataju da su dali više informacija nego što hakeri mogu da dobiju.
Postavlja se pitanje da li postoji adekvatna zaštita od ovih pretnji. Jovanović objašnjava da je danas gotovo nemoguće biti izolovan iz digitalnog sveta, i da je nekorišćenje telefona praktično nemoguće. On naglašava da svakodnevno dobijamo poruke i pozive koji dolaze od hakera koji se predstavljaju kao legitimne institucije, kao što su banke ili kurirske službe. Ove poruke često igraju na kartu straha, terajući korisnike da preduzmu hitne akcije.
Jedan od čestih trikova koje koriste hakeri jeste kreiranje lažnih stranica koje izgledaju identično originalnim. Na primer, korisnici mogu primiti poruku da je njihov paket izgubljen i da treba da pošalju ponovne podatke kako bi rešili problem. Hakeri često koriste fraze koje podstiču hitnost, kao što su „paket se izgubio, pošaljite ponovne podatke“ ili „uzeli su vam novac sa računa, pošaljite lozinku.“ Ove poruke su osmišljene da izazovu paniku i nateraju ljude da brzo reaguju, često bez razmišljanja.
Edukacija o ovim pretnjama je od presudne važnosti. Jovanović naglašava da strah može da dovede do loših odluka. Kada se javi osećaj straha, korisnici treba da zastanu i preispitaju situaciju. On savetuje da treba biti oprezan prilikom klikanja na sumnjive linkove i davanja ličnih informacija. Razuman pristup je ključan, a edukacija može pomoći korisnicima da se zaštite od malicioznih napada.
U svetlu ovih otkrića, korisnicima se savetuje da budu svesni potencijalnih pretnji i da preduzmu potrebne mere zaštite kako bi očuvali svoju privatnost i sigurnost na mreži.
